Hibridni način učenja, nastavak simulacije obrazovanja

Privodi se kraju treća školska godina zaredom kako je tradicionalna nastava većim delom izmeštena iz učionica. Srbija je i dalje bez odgovora kako je pandemija uticala na znanje i učenička postignuća. Ministarstvo prosvete se nada da će rezultati nedavno završenog ciklusa PISA istraživanja biti na nivou pre korona-krize. Ta studija, koja izlazi u decembru 2023. godine, će odgovoriti šta deca u Srbiji zaista znaju, pošto nacionalnih ispitivanja nema ni u najavi

Simulacija obrazovanja – tako bi dobar deo nastavnika, učenika i roditelja opisao nastavu na daljinu i njene efekte.

Iz ugla prosvetne vlasti, domaći obrazovni sistem je pokazao „adaptilnost, inovativnost i kreativnost“, a to što „nije izgubljen nijedan školski dan“ ključni je argument kojim odgovaraju na pitanje kakve su posledice pandemije na kvalitet obrazovanja.

„Jesmo oštećeni! Koga god od mojih prijatelja da pitam šta si naučio prošle godine, niko ništa neće znati da kaže. I oni koji su bili odlični i oni koji su bili loši, jer prosto je… kad ne ideš u školu, nemaš taj kontakt“, kaže učenik prvog razreda srednje škole.

Njegova vršnjakinja iznosi slična zapažanja: „Sada u srednjoj školi imam veliki problem, jer se javljaju pojmovi koji su meni poznati, a ja ne mogu da ih se prisetim odranije… Jedan ogroman minus, jedna prazna rupa koja nikako da se dopuni, gde će mi trebati, maltene, godinu i po dana da savladam sve to“.

Odgovori ova dva učenika zabeleženi su u istraživanju profesorke Filološkog fakulteta u Beogradu Dobrinke Kuzmanović „Formalno obrazovanje u Srbiji tokom pandemije koronavirusa“, u kome su i nastavnici i đaci i roditelji saglasni u tome da su „rupe u znanju“ evidentne.

Većina učenika koja je učestvovala u ovom istraživanju, bez obzira na uzrast, ali i na školski uspeh, smatra da tokom nastave u vanrednim okolnostima nisu stekli odgovarajuće znanje i veštine, da su znatno manje naučili nego u „normalnim” okolnostima, kada su časove pohađali u školi.

Neki su veoma zabrinuti, pogotovo učenici osmog razreda, jer smatraju da će to imati negativne posledice po njihovo dalje školovanje.

Većina nastavnika je rekla da se niži kvalitet nastave morao odraziti na kvalitet učeničkih postignuća, što se ogleda, na primer, u nepoznavanju osnovnih pojmova koje su učili u prethodnoj školskoj godini (o čemu govore i sami učenici). 

Sve je bilo u znaku čekanja da se vanredne okolnosti završe i ceo napor je bio usmeren ka tome da se preživi taj period čekanja i da ovu epizodu brzo zaboravimo

Među intervjuisanim roditeljima, nema onih koji smatraju da deca nisu bila „oštećena” pohađanjem nastave na daljinu.

To posebno ukazuju oni čija deca idu u specijalne škole ili specijalna odeljenja u okviru redovnih škola ili rade po individualnom obrazovnom planu IOP 2, navodi se u istraživanju, sprovedenom tokom školske 2020/21. godine.

„Mi imamo neke informacije o tome kako je tekla nastava, kako su se osećali učenici i nastavnici, ali ne znamo šta se desilo sa kvalitetom obrazovanja, odnosno sa obrazovnim postignućima. Trebalo je da bar deo te slike saznamo na osnovu male mature, ali je odstupanjem od standardne strukture i modela tog ispita narušena uporedivost rezultata završnih ispita koji su se odvijali 2020. i 2021, tako da ne možemo da ih poredimo sa ranijim godinama, niti da zaključimo da li je došlo do pada ili napretka u znanju učenika. Za sada o tome zaključujemo na osnovu utisaka“, kaže Dragica Pavlović Babić, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu.

PRIJEMNI ĆE BITI PRAVI POKAZATELJ

Oko 78 odsto roditelja i nastavnika koji su učestvovali u anketi portala Nova ekonomija ne vidi pozitivne aspekte hibridnog načina učenja.

Neki od utisaka roditelja su da deca nemaju znanje, da se uči samo za ocenu, da se znanje smanjilo, da učenici nemaju motivaciju, škola ih ne zanima, manje učenja – manje volje, kao i da su osnovci nepovratno izgubljeni za sticanja budućih znanja. 

Da će „kovid škola“ ostaviti posledice po znanje, koje se ne mogu nadoknaditi, smatra 68 odsto anketiranih.

Oko 56 odsto roditelja ističe da njihova deca nisu pokvarila ocene tokom kovida, dok 44 kaže suprotno. U anketi je učestvovalo četrdesetak građana, od kojih 76 odsto  njih imaju školsku decu. 

Profesor istorije i predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov kaže da su hibridni modeli nastave pogubno uticali na znanje učenika.

„Kako u školama nije urađena konkretna analiza propuštenog gradiva nakon što se situacija stabilizovala i učenici vratili u školske klupe, ostali smo uskraćeni za konkretne podatke o tome koliko su zaista propustili. Ova činjenica bitno je uticala i na nemogućnost da se propušteno nadoknadi, tako da verujemo da će ovogodišnji maturanti izaći sa znatno skromnijim znanjem od generacija koje su pre korone završavala gimnazije. Verovatno će o rezultatima hibridne nastave najbolje govoriti prijemni ispiti za fakultete, jer su sadašnji maturanti skoro tri godine u ovakvom modelu rada. S druge strane, verujem da fakulteti, u želji da dobiju što kvalitetnije studente, neće ići linijom manjeg otpora i neće spuštati kriterijume prilikom sastavljanja testova za prijemne ispite“, kaže Markov.

On smatra da su i u Ministarstvu prosvete svesni da je znanje trpelo, otuda ga ne čudi odluka da se na prošlogodišnjem završnom ispitu spusti kriterijum.

S druge strane, predstavnici Ministarstva su upravo rezultate male mature navodili kao dokaz „da đaci imaju znanje“, ilustrujući to podatkom da je na poslednjem završnom ispitu prosečno postignuće na sva tri testa bilo više nego ikad, te da je prosečan broj rešenih zadataka sa osnovnog nivoa (u pitanju su najlakši zadaci) oko 86 odsto.

ZADACI NA ZAOKRUŽIVANJE

Međutim, glavni razlog ovakvih rezultata je činjenica da je na testovima povećan broj zadataka „na zaokruživanje“ zbog čega je završni ispit olakšan, što je otvoreno priznao i resorni ministar.

Na poslednjoj maloj maturi u svega devet, od ukupno 60 zadataka u sva tri testa, od učenika se tražilo da napišu odgovor, odnosno navedu postupak rešavanja.

Još drastičniji primer je zabeležen na ovogodišnjoj probnoj maloj maturi, zbog čega su se pobunili nastavnici matematike: u testu iz tog predmeta u čak 17 zadataka se nije tražio postupak, već samo da se zaokruži neki od ponuđenih odgovora.

„Ako su oni koji odlučuju o testovima smatrali da treba izaći u susret učenicima tako što će se olakšati završni ispit jer je sve bilo vanredno u uslovima pandemije i jer su đaci bili dodatno opterećeni i pod pritiskom, takva mera ima smisla. To je jedna dimenzija, ali je zaboravljena ova druga, koja nam govori o kvalitetu obrazovanja. Međutim, kvalitet obrazovanja je zaboravljen ne samo odlukom o promenjenom formatu završnog ispita, on je zaboravljen uopšte. Mi o tome nikada nismo govorili, bavili smo se samo time po kom modelu će nastava biti organizovana, kako će komunicirati učenici i nastavnici… Sve je bilo u znaku čekanja da se vanredne okolnosti završe i ceo napor je bio usmeren ka tome da se preživi taj period čekanja i da ovu epizodu brzo zaboravimo“, ističe Dragica Pavlović Babić.

„Mi smo već u maju i junu 2020. znali da sledeća školska godina neće početi redovno, nego da će i ona biti vanredna i tada je već trebalo pripremiti odgovor koji će uključiti i dimenziju koja se ne zove samo organizacija, nego i kvalitet nastave. Pre svega je trebalo brzo odustati od TV nastave koja je bila sredstvo gašenja požara. Iako onlajn nastava ne može da zameni neposredan kontakt sa učenicima, to su učionice bez zidova i vi možete da organizujete nastavu sa mnogo više slobode, možete da pozivate goste da budu na času, a da pre niste mogli ni da sanjate o tome, možete da imate zajedničke časove sa školama iz drugih gradova, iz drugih zemalja… Na mnogo načina je ta nastava mogla da bude zanimljiva, inspirativna i podržavajuća što se tiče učenika“, navodi naša sagovornica.

U realnosti se onlajn nastava svela na nešto sasvim drugo.

„Nastavnici su ’ginuli’ sa vajber dopisivanjem koje je trajalo 24 sata dnevno i učenici su ’ginuli’, jer nisu znali gde šta da prate, roditelji su takođe bili opterećeni i sve se pretvaralo u haos. Na kraju imamo jednu sliku razmrvljene škole tokom ove tri školske godine, koje su bile u vanrednim uslovima, ali ništa nije tri godine vanredno, vanredno je mesec dana“, kaže Pavlović Babić.

OGROMNI GUBICI U ZNANJU I NOVCU

Na primeru drugih zemalja stručnjaci procenjuju da su od marta 2020. do juna 2021. naši učenici izgubili oko pet do šest meseci školovanja, a u novcu (spram toga koliki je budžet za obrazovanje) nas je to kao društvo koštalo između 600 i 700 miliona evra.

Imajući u vidu da su đaci dobar deo prvog polugodišta ove školske godine proveli na kombinovanoj i onlajn nastavi, uz produženje raspusta, zaostatak će biti još veći. Ipak, preciznu računicu teško je izvesti.

U domenu nagađanja je i pitanje koliko je gradiva propušteno, jer nastavni program nije sažet, zbog čega su nastavnici često bili prinuđeni da „pretrčavaju“ lekcije. Mnogi časovi su u dnevnike upisani, ali nisu realizovani. I to niko ne proverava.

Čak 73 odsto nastavnika nije uspelo da realizuje planirano, a 80 odsto kaže da đaci nisu uspeli da u kombinovanoj nastavi savladaju sve zadatke.

Više od 70 odsto gimnazijalaca je reklo da će im na kraju školske godine kvalitet znanja biti loš, podaci su iz istraživanja Foruma beogradskih gimnazija (iz avgusta 2021).

Ako se tome doda činjenica da su čak i odlični učenici izgubili motivaciju za učenje i radne navike, da deca masovno imaju problema sa pažnjom i koncentracijom, razloga za optimizam je malo.

Stoga, teško da možemo deliti nadu prvog čoveka srpske prosvete da će rezultati nedavno završenog ciklusa PISA istraživanja biti na nivou pre korone. Kako sada stoje stvari, upravo će nam ova studija u decembru 2023. dati odgovore šta se zbilo za znanjem đaka, pošto nacionalnih ispitivanja nema ni u najavi. Naši sagovornici su saglasni da se u školske ocene ne možemo pouzdati ni u redovnim okolnostima, a kamoli u pandemijskim, posebno što su i školska praksa i brojna istraživanja pokazali da je u ocenjivanju tokom prethodne dve godine bilo velikih problema.

Danka Milošević