Hoće li nam roboti zaista preoteti poslove?

Veštačka inteligencija, robotika i drugi oblici „pametne automatizacije“ mogu da donesu velike ekonomske koristi, čime bi, prema studiji  ‘Sizing the prize’ (2017) koju je sprovela kompanija PwC, doprineli i do 15 biliona američkih dolara globalnom BDP-u do 2030. godine. Ovaj dodatni prihod će stvoriti potrebu za većim brojem poslova, ali postoji bojazan da će istovremeno istisnuti mnoge postojeće poslove.

U nedavno sprovedenom istraživanju, detaljno smo analizirali zadatke koji su sastavni deo više od 200.000 postojećih poslova u 29 zemalja (27 članica OECD-a zajedno sa Singapurom i Rusijom) kako bismo procenili koliki bi mogao biti potencijal za automatizaciju u narednih 20 godina. Utvrdili smo tri talasa automatizacije koji bi mogli nastati u ovom periodu:

1. Algoritamski talas je fokusiran na automatizaciju jednostavnih računarskih zadataka i analizu strukturnih podataka u oblasti finansija, informacija i komunikacija – proces koji je uveliko u toku. 

2. Talas proširenja je usredsređen na automatizaciju zadataka koji se ponavljaju, kao što su popunjavanje obrazaca i formulara, saopštavanje i razmena informacija uz pomoć dinamičke tehnološke podrške i statistička analiza nestrukturnih podataka u polukontrolisanim okruženjima, poput vazdušnih dronova i robota u skladištima – što takođe predstavlja proces koji je u toku, ali će svoj potpuni procvat doživeti tokom 2020-tih. 

3. Talas autonomnosti fokusiran je na automatizaciju fizičkog rada i manualnih veština, kao i rešavanja problema u situacijama u realnom okruženju koje iziskuju brzo reagovanje, kao što su oblasti proizvodnje i transporta (npr. vozila bez vozača) – ove tehnologije se već nalaze u fazi razvoja, ali je moguće da će svoj potpuni procvat doživeti tek tokom 2030-tih.

Naše procene se u osnovi zasnivaju na tehničkoj izvodljivosti automatizacije, jer se u praksi može desiti da stvarni nivo automatizacije bude manji usled raznih ekonomskih, zakonskih, regulatornih i organizacionih ograničenja. Činjenica da se nešto može automatizovati u teoriji ne znači da je ekonomski ili politički održivo u praksi. 

Tokom prvog talasa očekujemo relativno nizak nivo nestajanja postojećih poslova, možda oko 3% do ranih 2020-tih. Međutim, gašenje poslova bi moglo da se poveća tokom kasnijih talasa jer se pomenute tehnologije razvijaju i sve više postaju dostupne za korišćenje u privredi. 

Do sredine 2030-tih godina do 30% poslova bi moglo da bude automatizovano, što bi moglo dugoročno da se odrazi na nešto veći broj ljudi s obzirom na to da autonomna vozila i druge mašine zamenjuju većinu manualnih zadataka tamo gde je njihov udeo u zaposlenosti veći. Međutim, tokom prvog i drugog talasa, rizik od automatizacije bi mogao da bude veći po žene usled njihovog većeg prisustva u administrativnim poslovima. 

Procenjeni udeo postojećih poslova kod kojih je prisutan visok rizik od automatizacije do ranih 2030-tih godina značajno se razlikuje od zemlje do zemlje. Ove procene se kreću od oko samo 20-25% u nekim istočnoazijskim i skandinavskim zemljama, sa relativno visokim prosečnim nivoom obrazovanja, do preko 40% u ekonomijama zemalja Istočne Evrope, u kojima industrijska proizvodnja, koju je lakše automatizovati, i dalje predstavlja veći deo ukupne zaposlenosti. 

Zemlje poput Ujedinjenog Kraljevstva i SAD, čijim ekonomijama dominiraju usluge ali i relativno dugi „repovi“ niskokvalifikovane radne snage, mogle bi da iskuse prelazne nivoe automatizacije na duži rok.

Automatizacija će se znatno razlikovati od jednog do drugog industrijskog sektora

U našoj studiji su navedene značajne razlike u stepenu automatizacije poslova u različitim privrednim sektorima. Međutim, u pitanju su efekti koji će takođe vremenom varirati. 

Kratkoročno gledano, najveći uticaj bi mogao da se oseti u sektoru finansijskih usluga, u kome algoritmi mogu da dovedu do bržih i efikasnijih analiza i procena. Međutim, razvoj autonomnih vozila bez vozača bi dugoročno mogao da znači da se najveći uticaj može videti u sektoru transporta.

S druge strane, iako će se ove tehnologije odraziti na svaki sektor, oni poput zdravstva bi mogli da budu manje pogođeni usled toga što se više oslanjaju na društvene i ljudske veštine i sposobnosti. Veštačka inteligencija i roboti će u budućnosti imati značajnu ulogu u zdravstvenoj zaštiti uporedo sa lekarima i sestrama, a ne kao njihova zamena. Naša studija je pokazala da isto važi i za prosvetu.

Ukupan rizik automatiizacije kod radnika 

Procenjeni udeo postojećih poslova kod kojih je prisutan veći rizik od automatizacije do 2030-tih godina je veći kod muškaraca, sa procenjenom srednjom stopom automatizacije u svim zemljama od 34% u odnosu na 26% kod žena. Razlog ovome pre svega leži u tome što su muškarci uglavnom zastupljeniji u izuzetno automatizovanim sektorima, kao što su skladištenje i transport, proizvodnja i izgradnja, dok su žene pak zastupljenije u zdravstvu, sektoru socijalne zaštite i prosveti, kod kojih su procenjene stope buduće automatizacije relativno niske. 

Edukacija i prekvalifikacija kao ključni faktori prilagođavanja novim tehnologijama

Kratkoročno gledano, automatizacija može imati mali uticaj na radnike svih obrazovnih profila, ali na dugoročnom planu naše procene pokazuju da bi radnici nižih obrazovnih profila mogli da budu dosta ugroženiji tako što bi bili zamenjeni mašinama.

Vlade i poslovni sektor bi trebalo da zajedno nastoje da pomognu ljudima da se prilagode novim tehnologijama putem prekvalifikacije i promene karijere. Kultura prlagođavanja i celoživotnog učenja će biti od ključnog zmačaja za širenje koristi veštačke inteligencije i robotike u celokupnom društvu, posebno kod starije populacije od koje će se očekivati duži radni vek.

Značaj unapređenih STEM veština u budućnosti ogledaće se u tome što će one omogućiti ljudima da obavljaju visokotehnološke poslove koji su posledica veštačke inteligencije i robotike, dok će tzv. „meke“ veštine (soft skills) omogućiti ljudima da budu prilagodljivi i zapošljivi tokom svog radnog veka.

PROČITAJTE JOŠ: ROBOT KOJI BERE KUPUS U KEMBRIDŽU