Visoki funkcioner Stejt departmenta Hojt Brajan Ji izjavio je u Vašingtonu da „na Balkanu ne funkcioniše politika strateškog strpljenja“ i da je za sprečavanje nestabilnosti tog regiona neophodno rešiti probleme korupcije i slabih institucija.
Na konferenciji „Dolazeća oluja? Oblikovanje budućnosti Balkana u eri neizvesnosti“ u organizaciji Atlantskog saveta SAD, Ji je kao uspešne zemlje Balkana naveo Hrvatsku i Crnu Goru, „ali i ozbiljnih izazova koje je potrebno hitno rešiti“, prenosi Glas Amerike.
Ji, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, kazao je i da treba redefinisti partnerstva na Balkanu.
„Partnerstva bi trebalo da budu dvosmerna, sa očekivanjem da će međunarodna zajednica pružiti finansijsku, tehničku, moralnu i drugu pomoć, a da će lideri u regionu ispuniti svoje obaveze“, naveo je Ji i dodao da bi obe strane trebalo da ispune data obećanja.
Na skupu u Vašingtonu zvaničnik Evropske unije Kristijan Lefler rekao je da je EU usredsređena na zapadni Balkan i da u procesu evrointegracija zemalja tog regiona računa na blisku saradnju sa SAD. Lefler, zamenik generalnog sekretara zadužen za globalna i ekonomska pitanja u Evropskoj službi za spoljne poslove (EEAS), kazao je da Brisel ulaže velike napore da integriše zemlje zapadnog Balkana u Uniju, i dodao da to neće biti lako ni za jednu stranu.
„Budućnost je ipak u rukama Balkana – možemo da podržimo, podstaknemo, ali ne možemo mi da im ostvarimo tu budućnost“, ocenio je Lefler.
Savetnica američkog potpredsednika Moli Montgomeri izjavila je da su SAD posvećene evroatlantskim integracijama zapadnog Balkana i da žele da prodube odnose sa zemljama regiona. Montgomeri je rekla da „Rusija podriva prozapadne politike i lidere na zapadnom Balkanu“, ali da SAD nisu spremne da „ostave vakuum“ u regionu koji je, kako je navela, jedan od prioriteta američke administracije.
Atlantski savet SAD je uoči konferencije objavio izveštaj „Balkan napred – Nova američka strategija za region“ u kojem se, između ostalog, predlaže uspostavljanje stalnog američkog vojnog prisustva u Jugoistočnoj Evropi, „istorijsko pomirenje“ sa Srbijom, kao i obnavljanje reputacije SAD kao „istinskog posrednika“.