Hrvatska druga u EU po broju radno sposobnih, a nezaposlenih

I pored toga što je prošle godine u Hrvatskoj prošle godine bilo neaktivno 32,9 odsto radno sposobnog stanovništva, za 0,6 odsto manje u odnosu na 2019. godinu. Ipak, po tom parametru naš sused se i dalje nalazi na drugom mestu u Evropskoj uniji odmah iza Italije, prenosi Poslovni.hr. 

Po udelu nezaposlenih, ali radno sposobnih, u Hrvatskoj je postignut još vidljiviji pomak u odnosu na 2002. kada je taj udeo bio 37,4 odsto.

U Italiji je visok udeo te grupe ljudi, a prošle godine je povećan na 35,9 odsto, sa najvećom godišnjom stopom od 1,6 odsto.

Pandemija koronavirusa je na nivou EU zaustavila trend smanjenja neaktivnog radno sposobnog stanovništva, starosti između 15 i 64 godine, koji traje od 2002. godine.

Prema podacima Eurostata, na nivou EU lane se udeo onih koji su ostali radno neaktivni povećao sa 26,6 odsto u 2019. na 27,1 odsto (u 2002. bio je 32,3 odsto).

Istu stopu rasta kao u Italiji (1,6 odsto) imala je još i Španija, a značajan porast neaktivnosti bilježi se još u Irskoj, Portugalu i Grčkoj.

U društvu onih kod kojih je udeo neaktivnih ali radno sposobnih ljudi smanjen uz Hrvatsku se nalaze još Malta, Letovnija, Rumunija, Litvanija, Estonija, Luksemburg, Poljska i Mađarska.

Inače je u odnosu na 2002. Mađarska je ostvarila najveće smanjenje udela radno neaktivnih građana, sa 40,5 na 27,2 odsto. Susedna Slovenija lane je zabeležila porast udela neaktivnih, sa 24,8 na 25,4 odsto, a prema podacima Eurostata 2002. taj udeo je iznosio 31,5 odsto.

Članica EU sa najmanjim učešćem neaktivnih stanovnika ostaje Švedska, iako je prošle godine zabeležila porast za 0,4 odsto, na 17,5 odsto. Učešće manje od 20 odsto ima još samo Luksemburg (19,1 odsto), u kojem je broj radno neaktivnih ljudi ostao isti kao u 2019. godini.

Na nivou EU i dalje je više nezaposlenih žena nego muškaraca. Ipak, treba imati na umu da Eurostat beleži da je prošle godine prvi put od 2002. zaustavljen trend smanjenja udela neaktivnih, a radno sposobnih žena.