Hrvatska u EU: Godinu dana posle

Hrvatska je pre godinu dana postala članica EU, ali njeni lideri nisu uspeli da iskoriste taj korak za oporavak ekonomije koja je već godinama u recesiji.

Tamošnja Vlada nije pokrenula ključne ekonomske reforme, ocenjuje agencija Frans pres.

Hrvatska čija se privreda velikim delom oslanja na turizam, u šestoj je godini recesije, navodi se u analizi AP-a.

Podseća se da je ta zemlja među evropskim privredama odmah iza Grčke po najvećem padu bruto domaćeg proizvoda od početka ekonomske krize 2009, i da je između 2009. i 2013. hrvatski BDP u proseku godišnje padao za 2,5 odsto. 

Pored ekonomskih teškoća, i svađe unutar Socijaldemokratske partije (SDP) koja predvodi vladujuću koaliciju levog centra, u velikoj meri su doprinele gorčini s kojom 28. članica dočekuje prvu godišnjicu članstva, kao jedan od lošijih đaka. 

EU je već u januaru protiv Hrvatske pokrenula postupak zbog prekomernog deficita i postavila joj cilj da budžetski deficit vrati ispod tri odsto do kraja 2016. godine. Hrvatske vlasti su se nadale da će članstvo u EU biti dovoljno da se privuku strane investicije i podstakne privreda, ali teren nije bio dobro pripremljen, piše AP. 

„Hrvatska mora veoma naporno da radi kako bi poboljšala konkurentnost i poslovno okruženje ako želi da privuče strane investicije“, rekao je za Frans pres Timoti Eš (Tomoty Ash), analitičar za tržišta u razvoju u Standard banci. 

Ekonomisti ukazuju na česte promene zakona kojim se uređuje poslovno okruženje, previsoke poreze, slabu zaštitu ulagača i rigidan zakon o radu u Hrvatskoj. Hrvatska je na listi Svetske banke po poslovnom okruženju, objavljenoj jesenas, pretposlednja od članica EU iza Grčke, podseća AP. 

Neki analitičari smatraju da ulazak Hrvatske EU nije imao željeni efekat zbog povlačenja banaka usled ekonomske krize i navode da su u vreme proširenja na 10 članica 2004. godine prilike bile sasvim drugačije. 

„Tada je vladao optimizam u vezi sa proširenjem na istok Evrope koji je ohrabrivao ulaganja u te zemlje“, rekao je ekonomski analitičar Damir Novotni. 

„Pre deset godina, strane banke su ulagale kapital u region. Sada se one povlače i motor rasta posustaje“, rekao je Timoti Eš. 

Pored ekonomskih problema, Hrvatsku je potresala i kriza unutar vladajuće SDP koja je rezultirala smenjivanjem, nakon razmirica sa premijerom Zoranom Milanovićem, ministra finansija Slavka Linića koji je trebalo da ima ključnu ulogu u sprovođenju finansijskih i ekonomskih reformi. 

„U ovim teškim vremenima, lideri se ne bave zemljom već svojim razmiricama, što dodatno otežava krizu u Hrvatskoj“, rekao je politički analitičar Berto Salaj. 

AP ocenjuje da je malo verovatno da će se 18 meseci pred parlamentarne izbore u Hrvatskoj pokretati reforme koje su neophodne ali i nepopularne.