Ima se, (ne) može se: I privreda i struka odbacuju Vučićeve najave o plati od 1.200 evra do kraja godine

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje plata od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto. Međutim, ekonomisti ovo povećanje plata ocenjuju kao deo predizbornog marketinga koji nema realnu ekonomsku osnovu.

„Povećanje plata u javnom sektoru neće čekati 1. januar, već će krenuti od 1. decembra i iznosiće osam odsto, dok će zaposleni u socijalnoj zaštiti dobiti 12 odsto više. Od istog datuma penzije povećavamo za 7,5 odsto, čime će prosečna penzija preći 520 evra, dok će minimalna neto zarada od 1. januara 2027. prvi put iznositi 600 evra“, najavio je juče Vučić.

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statisiku plata u javnom sektoru u junu je iznosila 124.218 dinara ( 1.058 evra), a van javnog sektora 118.850 dinara (1.012 evra).

Ipak, privatni sektor ne može da prati javni sektor kada je reč o povećanju plata, jer je već i povećanje minimalne zarade sa 65.000 na 70.000 dinara predstavljalo opterećenje za poslodavce, kaže ekonomista iz Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.

„Prema anketama koje se svake godine rade pre nego što se odluči o minimalnoj ceni rada, imali smo veliki broj poslodavaca (48 odsto) koji su rekli da nikako ne mogu da prihvate povećanje minimalne zarade, jer ne mogu da povećaju prihode, dok su rashodi i troškovi poslovanja sve veći. Samo jedan deo privrede može da prihvati novo povećanje troškova“, kaže Atanacković.

Podseća da su u skoro svim zemljama Zapadne Evrope i Evropske unije zarade u javnom sektoru niže nego u privatnom, dok je kod nas situacija „naopaka“. Ipak, svako povećanje zarada poslodavci moraju u određenoj meri da isprate da bi ostali konkurentni kod radnika.

„Privreda ne može da poveća zarade kao javni sektor, odlukom nadležnih organa. Ona to može da uradi samo uz bolje poslovne rezultate. Povećavanje zarada, trebalo bi da bude u skladu sa povećanjem produktivnosti. A ne da se zarade povećavaju po principu: ima se, pa se može. To je možda moguće samo u javnom sektoru“, kaže Atanacković.

Međutim, ekonomista Božo Drašković smatra da ni u javnom sektoru situacija nije takva da se može voditi principom „ima se, pa se može“.

,,Ako postoji politička volja, biće i novca u budžetu. Ali trenutna mera će kasnije morati da se nadomesti, na primer ovo će sledeće godine morati da se plati stavljanjem kočnice na nivo rasta zarada“, kaže Drašković.

Usklađivanje i povećanje zarada određuje se na osnovu dva faktora: inflacije, odnosno potrebe da se kompenzuje rast cena proizvoda i usluga, i privrednog rasta, odnosno povećanja produktivnosti, na osnovu kojeg zaposleni dobijaju svojevrsnu „nagradu“.

„Ovo je pecanje glasova. Ne postoji nijedan zvanično objavljen podatak koji bi pokazao osnovanost povećanja zarada za ovoliki procenat. Mi nemamo precizne podatke o stopi inflacije na osnovu kojih bismo mogli da vršimo korekciju zarada. To je spekulacija kojom se vlast bavi kako bi se napravila povoljna politička atmosfera pred izbore“, ocenjuje Drašković.

On takođe upozorava da bi ovakvo, ekonomski neutemeljeno povećanje zarada moglo da pogorša inflaciju. 

„Tek na kraju 2026. godine imaćemo jasne parametre“, podseća Drašković.

U januaru 2026. godine prosečna zarada je iznosila je 118.429 dinara, odnosno 1.009 evra, a trenutna je 1.025 evra. Povećanje prosečne zarade na 1.200 evra u decembru , odnosno rast od oko 17 odsto za šest meseci, od juna do decembra, nema realnu ekonomsku osnovu, smatra ekonomista Danilo Šuković. On takođe ocenjuje i da je ova najava deo predizbornog marketinga.

„Same cifre govore da je to nerealno, a sve su to mere u sklopu predizbornog paketa. Ljudima znači da dobiju povećanje plate zbog novogodišnjih i Božićnih praznika. S druge strane, situacija u privatnom sektoru je drugačija. Privatni sektor se ne bavi političkim marketingom, već se vodi profitom“, ocenjuje Šuković.

Minimalac od januara raste na 600 evra: Šta sve (ne) može da se kupi za te pare