Foto: sveoosiguranju.rs

Industrija osiguranja u Srbiji ne prati privredni rast

Foto: sveoosiguranju.rs
Prodaja osiguranja u Srbiji udvostručila se u proteklih 15 godina, ali su ovi rezultati nezadovoljavajući i nisu pratili ukupan privredni rast. Glavni razlozi za relativno nisku naplatu jeste neinformisana javnost i spor ukupni privredni rast, ocenjeno je na konferenciji „Povećanje prodaje osiguranja u postojećim ekonomskim uslovima" u organizaciji portala Sveoosiguranju.

Viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Željko Jović kazao je da su osiguravajuća društva prevazišla izazove u tom periodu, da se tržište polako i stabilno razvija, ali da NBS i dalje nije zadovoljna rastom.

On je saopštio da je globalna industrija osiguranja usporila u 2018. godini, da desetogodišnji prosečan rast u Srbiji zaostaje za regionom i da ima udeo od oko 2% u bruto domaći proizvodu.

Prema njegovoj oceni, rezultati ostvareni od otvaranja tržišta pre 15 godina do danas nikako nisu zadovoljavajući, obzirom da je u tom periodu iznos ukupnih premija iznosio 406 miliona evra, a da sada iznosi 846 miliona. 

Sa druge strane, Jović je naveo da prosečna premija po glavi stanovnika u državi iznosi oko 138 dolara, svega 28 dolara više nego 2009. i da obavezno osiguranje automobila čini skoro trećinu celokupnog sektora.

Predsenik izvršnog odbora Dunav osiguranja Mirko Petrović rekao da su tri stuba na kojima se čitava industrija razvija: poverenje korisnika, njihova edukacija i sveukupni ekonomski ambijent. Naveo je da je povernje najvažniji od njih.

Da taj stav ilustruje, Petrović je naveo podatak da je pre 30 godina Dunav osiguranje samo imalo godišnju premiju od milijardu nemačkih maraka, a da je u Loznici 22.000 ljudi imalo životno osiguranje u tom preduzeću. 

„Nakon toga dolazi period sankcija, inflacije, i mi od tada ponovo gradimo poverenje građana... Te 2004. godine kada je NBS preuzela regulativu imali smo 38 osiguravajućih društava, a ubrzo zatim je regulator oduzeo dozvolu za poslovanje njih 14. [Naše kompanije] imaju više od  1,5 milijardi evra tehničkih rezervi. Zbog novih propisa očekujemo dramatično povećanje rezervi, zbog čega bi građani trebalo da budu još sigurniji", kazao je Petrović. 

Predsednik izvršnog odbora Generali osiguranja Srbija Dragan Filipović se složio da je poverenje korisnika važno, ali da je će se do cele milijarde u naplaćenim godišnjim premijama doći prevashodno rastom životnog standarda građana. 

„Kada se gledaju rezultati u proteklih 15 godina deluje da je tržište duplirano, što nije malo. Međutim to je dug vremenski period da bi nešto skočilo samo dva puta. Najveća prepreka je nedovoljno poznavanje potrebe za osiguranjem na našem tržištu. Najveći krivci tu su osiguravajuće kuće koje ne umeju na pravi način da približe osiguranje našim klijentima. Podizanje svesti je preduslov da se diskutuje i bavi osiguranjem", ocenio je Filipović.

On je dodao i da klijenti smatraju da je osiguranje nepotrebno, skupo i da mu ne veruju, i da se ti stavovi moraju preokrenuti u budućnosti. 

Rast standarda je najvažniji motor razvoja osiguranja kao grane i za predsednika IO DDOR Novi Sad Đorđa Markeđanija zato što se bez uvećanja imovine ne može očekivati znatniji rad unutar sektora.

On je naveo da očekuje da će domaće tržište nastaviti da raste, ali da ona raste sporije nego što su očekivanja bila u proteklih deceniju i po. 

„Mi možemo da rastemo samo zajedno sa državom u kojoj poslujemo. Na drugim poljima možemo uraditi mnogo. Spremnost ljudi da se osiguraju zavisi, naravno, od novca ali i od finansijskog obrazovanja, naših ponuda, regulative", kazao je Markeđani.

Istraživanje koje je sproveo DDOR, rađeno na uzorku ljudi koji su već kupili jednu polisu osiguranja, ukazuje da više od polovine ne uzima dodatno osiguranje zbog nedostatka novca, a da je drugi procentualno najzastupljeniji odgovor da „nisu videli zanimljive polise u ponudama".

Predsednica IO UNIQA Gordana Bukumirić osiguranja je rekla da je postignut rast u petnaestogodišnjem periodu odgovarao očekivanjima, ali da osiguravajuća društva razloge sporijeg rasta trebaju da traže i na unutrašnjem planu odnosno da saslušaju građane i shodno njihovim potrebama kreiraju nove proizvode. 

„Na primeru putnog zdravstvenog osiguranja... možemo videti da su preporuke od usta do usta važne. Dovoljno je slušati potrebe klijenata i uveriti se da oni razumeju proizvode", rekla je Bukumirić. 

Predsednik IO Wiener Stadtische Zoran Blagojević osiguranja je rekao da je razočaravajuće to što je prosečan rast prihoda osiguravajućih kompanija bio niži od rasta BDP-a, a da su ti podaci još lošiji ako se cene izraze u evrima. 

Izlaz iz takve situacije Blagojević vidi u plasiranju novih i redefinisanjem starih servisa i pospešivanju segmenta rada sa fizičkim licima. 

„Građane moramo da edukujemo šta podrazumeva polisa osiguranja - da njom obezbeđuju finansijsku i ekonomsku sigurnost, a ne zaradu...  Od materijalnih dobara, ljudima je najvrednija imovina najčešće stan ili kuća, koju sa druge strane ne osiguravaju ni polisom od 5.000 dinara godišnje", dodao je Blagojević.  

Predstavnik Privredne komore Srbije iz Udruženja za bankarstvo i osiguranje Vladimir Đorđević naveo je da 65% naplaćenih premija dolazi putem osiguranja vozila, a da čak tri četvrtine svih naplaćenih premija dolazi iz sfere obaveznog osiguranja. Od 2.5 miliona registrovanih domaćinstava, tek 300.000 jeste osigurano, što predstavlja veliku oblast za napredak. 

Prva regionalna konferencija pod nazivom „Povećanje prodaje osiguranja u postojećim ekonomskim uslovima" organizovao je portal Sve o osiguranju (www.sveoosiguranju.rs). 

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara