Inflacija će biti veća i dugotrajnija nego što je procenjivano

Inflacije će biti nešto veća i dugotrajnija nego što je ranije procenjivano, pokazala je analiza u novom broju Kvartalnog monitora gde se dodaje da je međugodišnja inflacija u maju dostigla 10,4 odsto, a da od početka godine iznosi 5,6 odsto.

„Na rast inflacije još uvek najviše utiče rast cena hrane i energenata, ali je rast cena proširen na skoro sve proizvode“, piše u najavi.

Administrativnom kontrolom cena je, kako piše, ublažena inflacija, ali je posledica toga rast gubitaka preduzeća, nestašica nekih proizvoda, povećanje javnog duga i rast cena u budućnosti. 

„Mada je veći deo inflacije uvezen, na rast cena utiču i domaći uzroci, otklanjanje domaćih uzroka inflacije treba da bude jedan od prioriteta monetarne i fiskalne politike“, piše u analizi. 

Međugodišnja inflacija će verovatno dostići vrhunac u junu i julu, i taj maksimum bi trebalo da bude negde u rasponu između 10 odsto i 11, navela je Narodna banka Srbije.

Nakon vrhunca inflacije na leto, NBS sa dolaskom nove poljoprivredne sezone (pod pretpostavkom da se ne ponovi prošlogodišnja suša) očekuje da međugodišnja inflacija počne da se smanjuje. 

U prvom kvartalu visok fiskalni deficit

U prvom kvartalu je ostvaren visok fiskalni deficit, a procena je da će deficit i rast javnog duga u ovoj godini biti znatno veći od plana, poručuje se u analizi Kvartalnog monitora. 

Dodaje se da je fiskalni deficit u prvom kvartalu iznosio 4,4 odsto BDP (kao posledica predizbornih trošenja), a da je javni dug u prva četiri meseca povećan za preko 800 miliona evra, ali da njegovo učešće u BDP opada. 

Deficit bi, kako se procenjuje, u ovoj godini mogao da iznosi oko četiri odsto BDP, a možda i više ako se vanredno povećaju penzije, plate i preuzme deo dugova javnih preduzeća. 

„Inflacija za sada povoljno utiče na fiskalni rezultat jer više povećava prihode nego rashode. Postoji rizik od pokretanja spirale između inflacije, plata i penzija“.