U skladu sa svojom misijom da doprinese daljem razvoju švajcarsko-srpskih ekonomskih odnosa, Švajcarsko-srpska trgovinska komora (ŠSTK) organizovala je konferenciju Inovacije: pokretačka snaga švajcarsko-srpskih ekonomskih odnosa u Naučno-tehnološkom parku u Beogradu.
Kao najistaknutiji govornici, na ovom skupu učešće su uzeli ambasador Švajcarske u Srbiji i u Crnoj Gori Njegova ekselencija Filip Ge, ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnologije u Vladi Srbije Nenad Popović, kao i dr. Olivije Kutel, rukovodilac za evropske javne odnose Federalne Politehničke škole iz Lozane.
U uvodnom obraćanju, predsednica Upravnog odbora ŠSTK g-đa Jana Mihajlova (Yana Mikhailova) istakla je značaj inovacija za dalje jačanje ekonomskih odnosa Švajcarske i Srbije.
„Švajcarska preduzeća, a naročito ona iz IT sektora, pokazuju sve veće interesovanje za srpsko tržište, koje postaje atraktivna destinacija za ulaganje u uslužne centre. Mnoge švajcarske firme su prepoznale taj potencijal kroz razvoj inovativnih proizvoda i usluga na srpskom tržištu. Ovaj trend potvrđuje značaj koji inovacije imaju u razvijanju poslovnih odnosa ovih dveju zemalja“, rekla je Mihajlova.
Švajcarski ambasador u Srbiji, Nj.E. Filip Ge, naglasio je da su inovacije ključne za razvoj švajcarsko-srpskih odnosa, navodeći Naučno-tehnološki park (NTP) kao primer:
„To je prva institucija ove vrste u Srbiji, koja je postala ključni akter u inovacionom ekosistemu – u okviru nje nastaju visoko tehnološki proizvodi koji su konkurentni na inostranim tržištima. Švajcarski sekretarijat za ekonomiju finansira rad NTP-a i veliko mi je zadovoljstvo što je pre nekoliko dana ta podrška produžena. Na taj način želimo da ubrzamo rast izvoza, suštinski važnog za razvoj srpske ekonomije“.
Ministar zadužen za inovacije i tehnologije Nenad Popović je rekao da je za Vladu razvoj inovacija i informacionih tehnologija jedan od strateških prioriteta, naglasivši veliki značaj podrške Švajcarske, kao svetskog lidera u inovacijama:
„Na taj način želimo da pokrenemo digitalnu transformaciju društva, a za to nam je potrebna ekonomija zasnovana na inovaciji, digitalizaciji i znanju naših inženjera. Mladi inženjeri i IT stručnjaci upravo čine bazu i resurs digitalne transformacije, a Vlada usmerava napore ka potpunoj digitalizaciji i unapređenju zakonskog okvira koji reguliše razvoj nacionalnog inovacionog ekosistema, kako bi modernizovala industriju i učinila je konkurentnom regionalno i globalno“.
Kad je reč o švajcarsko-srpskoj saradnji u oblasti istraživanja i razvoja, Ge je pomenuo da su do sada srpski i švajcarski istraživački timovi sarađivali u okviru 22 projekta vredna više od 250 miliona evra, a u okviru aktuelnog EU programa Horizont 2020, naročito u oblastima infrastrukture istraživanja i informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT).
„Svetski poznati inovacioni hab-ovi su svi smešteni u blizini izuzetnih akademskih institucija. Ulaganje u mlade talentovane ljude, pružanje sredstava, kao i slobode da budu izuzetni je verovatno najodrživiji način da ojačamo inovacije. To sa uspehom radimo u Federalnoj Politehničkoj školi Lozane“, naglasio je dr. Olivije Kutel, rukovodilac za evropske javne odnose Federalne Politehničke škole Lozane, koji je učestvovao u diskusiji javnog i privatnog sektora održanoj u okviru konferencije, o prilikama i izazovima za stvaranje i razvoj inovativnih kompanija u Srbiji. Učesnici tog panela pričali su o značaju saradnje istraživačkih institucija i privatnih kompanija, kao i o potrebi da se razviju pažljivo odabrane praktične akcije koje će podržati na inovacijama zasnovan razvoj sektora u Srbiji koji najviše obećavaju, kao što su poljoprivredno-prerađivačka industrija i IKT.
„Članice Srpsko-švajcarske trgovinske komore u načelu očekuju od Vlade Srbije da nastavi da stvara okvirne uslove koji će podržati razvoj nacionalnog inovacionog ekosistema. To ne samo što bi privuklo više stranih investitora, uključući švajcarske, već bi takođe doprinelo proizvodnji većeg broja proizvoda i usluga sa dodatom vrednošću u Srbiji i tranziciji ka privredi zasnovanoj na znanju“, zaključila je Mihajlova.