Intervju: Građani zainteresovani u oblikovanje okoline, a Grad ne želi da ih uključi u odlučivanje

Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Garda Beograda stavio je na javni uvid Nacrt izmena i dopuna plana generalne regulacije Beograda. Ovaj dokument je na javnom uvidu do 24. februara, a u njemu se nalaze i odredbe koje bi mogle da javne objekte i zemljište prenamene u komercijalne svrhe. Objekti javne namene kao što su obrazovne ustanove (škole, vrtići, fakulteti, studentski domovi i menze), zdravstvene ustanove, ustanove socijalne zaštite, kulture, ali i saobraćajna infrastruktura, komunalne površine mogle bi da budu prenamenjene i prodate. Članice organizacije Ministarstvo prostora Olga Andrić, Božena Stojić i Marija Penezić odgovorile su na naša pitanja šta ove promene donose, koji je cilj ovakvog jednog akta i imaju li žalbe građana ikakvog efekta.

Ministarstvo prostora je javnosti ukazalo na najnovije Izmene i dopune Plana generalne regulacije Beograda u kojem postoje odredbe koje govore o tome da će površine javne namene biti preimenovane u površine ostalih namena. Šta to konkretno znači? 

PGR je urbanistički plan koji bi na nivou grada trebalo da postavi jasna pravila namene zemljišta, uređenja, građenja i načila realizacije, odnosno sprovođenja planiranih sadržaja. Jedan od alata za sprovođenje jeste Plan detaljne regulacije (PDR) – plan nižeg reda koji služi za detaljniju razradu lokacije, uz poštovanje pravila koje je PGR propisao. Međutim, aktuelne izmene i dopune, kroz tabelu kompatibilnosti namena, ostavljaju prostor za promenu namena, koje su propisane PGR-om, pa čak i javnih, kroz izradu PDR-a i uz saglasnost nadležnih institucija.

To praktično znači da investitor može da naruči izradu PDR-a za neki blok u okviru kog postoji parcela javne namene, recimo škola ili dom zdravlja, i da je kroz taj plan prenameni u mešovite gradske centre, odnosno stambeno-poslovnu namenu. Ono što je važno naglasiti jeste da se parcela koja je u planskom dokumentu namenjena kao javna ne može otuđiti. Sa druge strane, čim parcela pređe u neku drugu namenu, bilo da je to stanovanje, komercijalna namena ili mešoviti gradski centri – ona postaje tržišna roba. U tom smislu ove izmene i dopune možemo tumačiti i kao pripremu terena za trajno otuđenje javnog zemljišta, što posledično dovodi do situacije u kojoj grad nema više parcela za podizanje novih škola, vrtića, ustanova zdravstvene zaštite i drugih javnih službi.

U javnosti se govori o tome da grad želi da iz centra „izbaci“ ustanove javne namene kao što su škole, vrtići i domovi zdravlja i premesti ih na neke dalje lokacije naselja. Da li mislite da će upravo Izmenom PGR Beograda to biti omogućeno? 

Ova namera da se objekti javne namene izmeste iz centra grada, odnosno, da se “oslobode” atraktivne lokacije u gradu koje imaju visoku tržišnu vrednost, nalazi se u predlogu generalnog urbanističkog plana (GUP) koji smo videli na ranom javnom uvidu 2022. godine. Iako je nakon toga trebalo da se izradi nacrt plana i održi javni uvid, to se još uvek nije dogodilo i Beograd nema važeći strateški plan.

PGR sada realizuje ovu nameru oko koje se mi kao društvo nismo dogovorili, jer se finalna verzija i usvajanje GUP-a nije desilo i kasni već punih pet godina. Uprkos tome, PGR u ovom trenutku omogućava prenamenu objekata i zemljišta javne namene u komercijalnu i praktično sprovodi u delo pomenute ideje iz nevažećeg GUP-a, koje su duboko problematične.

Problem nije uvođenje dostupnosti javnih ustanova u periferne delove grada, naprotiv – to je neophodno i ne zahteva izmeštanje postojećih javnih ustanova, već izgradnju novih tamo gde su one potrebne. Ali izmeštanje javnih ustanova iz centralnih delova grada govori nam o tome da se javni prostor u centru grada posmatra jedino kao prilika za investicije u izgradnju luksuznih i nepriuštivih kvadrata i komercijalne sadržaje.

Šta sve grad „žrtvuje“ od prirode i površina? Ima li nekih prostora koji su pod zaštitom i da na njima i u blizini njih ne bi trebalo da se gradi? 

Kada kažemo javne službe, mislimo na čitav spektar namena – od obrazovno-naučnih ustanova poput vrtića, škola, fakulteta, instituta, studentskih domova, preko ustanova zdravstvene i socijalne zaštite zaštite, ustanova državne, gradske i opštinske uprave, do ustanova kulture poput pozorišta, muzeja, biblioteka, arhiva. Osim toga, spornom odredbom su obuhvaćeni i sportski kompleksi i objekti, saobraćajna infrastruktura (parkirališta, garaže, okretnice), kao i komunalne površine poput pijaca i groblja.

U prvoj verziji aktuelnih izmena plana, tokom ranog javnog uvida, predložena je izmena ove odredbe tako da ona pored navedenih javnih ustanova obuhvati i šume i javne zelene površine. Usled pritiska javnosti, odustalo se od izmene i proširenja sporne odredbe.

Ipak, važno je imati na umu i mehanizam podnošenja amandmana u gradskoj skupštini prilikom usvajanja plana, kada dođe vreme za to. Podnošenjem amandmana odbornici vladajućeg režima mogu veoma lako predložiti da se spornom odredbom ne obuhvate samo javne ustanove, već i javne zelene površine, što je i bila inicijalna ideja.

Kroz ove izmene nastoji se transformisati uloga PGR-a, koji bi morao da upravlja i štiti javno zemljište i javne ustanove, kao i javne zelene površine od smanjivanja i rasprodaje. Predloženim odredbama, ovaj plan sam sebi ukida tu mogućnost. Pored javnih ustanova koje se mogu prenameniti izradom planova nižeg reda i potom prodati, PGR predlaže da se isto to može uraditi i sa javnim ustanovama koje se nalaze u okviru zaštićenih kulturnih dobara, ali izradom plana višeg reda kao što je to sad već čuveni PPPPN (prostorni plan područja posebne namene). Dakle, za one lokacije koje nisu zaštićene PGR dozvoljava prenamenu izradom nižeg plana, a za one koje su zaštićene, usmerava investitore da koriste plan višeg reda, PPPPN, za koji se ne primenjuje i ne važi ni jedno pravilo iz gradskih, urbanističkih planova.

Nedavno smo saznali vest da i na teritoriji Zvezdarske šume investitor planira da izgradi stanove. U skladu sa planom, dobar deo šume će morati da bude posečen. Koliko je do sada ovakvih primera u Beogradu gde su zelene površine žrtvovane zarad nekoliko hiljada kvadrata za stanovanje? 

Nažalost, komisija za planove i investitori zelenilo posmatraju kao neizgrađeno zemljište, i to je već postala praksa u Beogradu. Posebno ako je to lokacija koja se nalazi u centralnim zonama grada, odnosno, zonama gde se stambeni kvadrati mogu prodati po visokoj ceni. Ovaj primer možemo videti i na Košutnjaku gde se planira luksuzna stambena gradnja na prostoru koji je sada šuma, kao i u parku Ušće gde se planira izgradnja akvarijuma i prirodnjačkog muzeja pod zemljom, što eliminiše zelenilo u direktnom kontaktu sa tlom. Pored ovih većih obuhvata, postoji veliki broj planova u Beogradu koji oduzimaju parče po parče zelenila zarad komercijalno-stambene gradnje, jer postoje centralne gradske zone u kojima više nema slobodnog građevinskog zemljišta, pa logika kapitala kaže da ukoliko ono nestane, opravdano je da zelenilo bude sledeće pod udarom.

Da li se građani žale, imaju li svest o tome šta se dešava u njihovoj bližoj i daljoj okolini kada je u pitanju gradnja? 

Građani i te kako imaju svest i oni su prvi u odbrani zelenih površina, ali i zaštićenog kulturno-istorijskog nasleđa. Građani su uzeli učešće u pisanju primedbi na planove, i njihove primedbe se uglavnom odnose na uklanjanje zelenila zarad izgradnje komercijalno-stambenih kvadrata, kao i na gabarite i visinu novih planiranih objekata. Zborovi solidarno brane javne prostore u svojoj okolini, organizuju straže na Ušću, na primer, i organizuju akcije prikupljanja primedbi kada je javni uvid u plan u toku. Građani pokazuju da su vrlo aktivni i zainteresovani u oblikovanje svoje okoline, dok Grad pokazuje da ne želi da ih uključi u odlučivanje, niti u dijalog kako bi trebalo planirati zajedničke prostore.

Imaju li te žalbe ikakvog efekta?

Podnošenje primedbi na plansko rešenje je jedini dostupan mehanizam za uključivanje zainteresovane javnosti u proceduru donošenja nekog planskog dokumenta. Uz to, podneta primedba omogućava i učešće na javnoj raspravi, što je jedina prilika za “dijalog” sa donosiocima odluka i obrađivačima plana. Iako je u prošlosti bilo pozitivnih primera, poput odbrane poljančeta na Zvezdari, vlasti aktivno rade na suzbijanju i to malo prostora predviđenog za participaciju javnosti pa je tako prošle godine izmenjen i Pravilnik o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja, te je uvedena mogućnost održavanja javne rasprave (odnosno javne sednice Komisije za planove) online.

U Zvezdarskoj šumi planira se gradnja 8.600 kvadrata stambenih zgrada: Investitor vlasnik mnogih firmi u Srbiji