Ipak neće biti masovne urbanizacije Divčibara

Izmene i dopune Plana detaljne regulacije za Turistički centar Divčibare za sada nisu usvojene, a to su za sada dobre vesti, poručuju iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Novim planom koji nije usvojen, sve otvorene površine koje ne pripadaju Predelu izuzetnih odlika Maljen, odredeđene za izgradnju turističkog smeštaja, kaže za naš portal Marko Šćiban iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

„Divčibare su deo Predela izuzetnih odlika Maljen i važne su kao međunarodno stanište ptica, kao i ceo region Maljena, Suvobor i Valjevske planine prema zapadu“, podseća Šćiban.

Prema njegovim rečima, Divčibare nisu bogate vodama, a postojeći vodotoci dobrim delom su, kako pišu lokalni mediji, zagađeni otpadnim vodama.

„Već ima navoda da je čak i Gradac koji izvire znatno dalje, zagađen zbog poniranja tih otpadnih voda, Kamenica, kao i neke druge rečice već u katastrofalnom stanju zbog izlivanja otpadnih voda“, kaže Šćiban.

On dodaje da se u lokanim valjevskim medijima pojavila informacija o izgradnji novog hotela u jednoj divčibarskoj tresavi (kisela vlažna staništa sa stalnim prisustvom vode) sa koje meštani dobijaju vodu.

Šćiban je podsetio da je na Kopaoniku ove zime već bilo problema sa vodosnabdevanjem i strujom, koje su „iznedrili“ upravo regulacioni planovi poput onog planiranog na Divčibarama.

Kanalizacija tog hotela, nekog njegovog ili okolnog objekta verovatno bi išla u taj potok, pa bi se zagadilo i to malo vode, naglašava sagovornik našeg portala. Ocenjuje da su niska nadmorska visina i uticaj klimtskih promena dobar razlog da se tamo ne prave skijališta, već da se razvija ruralni i eko turizam.

Prema njegovom mišljenju, važno je da se otkloni trenutni problem u vezi sa otpadnim vodama na Divčibarama i zaštite postojeća izvorišta.

Divčibare kako objašnjava, imaju specifičnu planinsku klimu, na njima je takozvana tresavska vegetacija, ali se radi o dosta suvoj planini, iako je sam vrh Divčibara močvarnog tipa.

On sa brezama i četinarima podseća na više planine, poput Kopaonika. Divčibare su delom i silikatna planina i to ih razlikuje od planina sa krečnjačkim zemljištem, kakvih u Srbiji ima najviše. Pre pošumljavanja, to je bilo područje ispaše.

Pošumljene su listopadne, četinarske šume, a ima i prirodnih belih borova, kao i breza i hrastova, a u skladu sa tim nastanio se i životinjski svet, odnosno fauna. Ima i šumskih ptičijih staništa, ptica koje žive na kamenjarima, drozdova kamenjara, surih orlova.

„S obzirom na već formiranu stariju šumu imamo i planiske vrste ptica koje su jedinstvene za taj deo Srbije i koje žive na znatno višim planinama, kao što su čižak, planinska siva senica, zimovke. U celom tom kraju do Zlatibora, pa dalje na jugu nema tih visokoplaninskih vrsta“, objašnjava Šćiban.

Čedomir Savković