Iseljenici iz Srbije u razvijene zemlje idu i polulegalno

Redovna procedura dobijanja papira u proseku traje od šest do devet meseci, zbog čega mnogi izaberu lakšu opciju – polulegalni odlazak u Norvešku.

Svake godine iz Srbije u neku od razvijenih evropskih zemalja ode od nekoliko stotina do par hiljada visokokvalifikovanih radnika u potrazi za bolje plaćenim poslom.

Tako je prema podacima konsultantske kuće Key4S, uprkos svim teškoćama u nalasku zaposlenja, dobijanju radnih dozvola, finansiranju puta i obezbeđivanju smeštaja, prošle godine samo u Norvešku, kao jednu od najpopularnijih destinacija za srpske stručnjake, otišlo oko 870 ljudi. 

Problem za sve njih je u tome što redovna procedura dobijanja svih papira u proseku traje od šest do devet meseci, zbog čega su mnogi primorani da izaberu „lakšu“ opciju – polulegalni odlazak u tu zemlju, traženje posla na licu mesta i zatim jurenje papira u hodu, ili u slučaju slabo kvalifikovanih radnika, pokušaj što dužeg ostanka i rada bez adekvatne dokumentacije. 

Prema rečima Dejana Vidojevića, prvog čoveka firme Key4S i bivšeg pomoćnika direktora Poreske uprave Srbije, ovakvih ljudi koji su otišli u Norvešku, a da još nisu uspeli da pronađu posao, trenutno ima oko 600. To je, kako kaže za Danas, posledica toga što mnogi, čak i visokoobrazovani stručnjaci, kada odluče da odu put Norveške, ne znaju da i posao i praktično sve pravne procedure oko dobijanja radne dozvole mogu da potpuno legalno obezbede iz Beograda, bez izlaganja bilo kakvom riziku. 

„Mi sarađujemo sa norveškim kompanijama „Tax in Norway“ i „Norimport“, preko kojih omogućavamo inženjerima i lekarima iz Srbije da pronađu posao i obezbede sva potrebna dokumenta. Ove kompanije povezuju norveške poslodavce sa visokokvalifikovanim radnicima iz Srbije i zemalja regiona – Bosne, Crne Gore i Makedonije. Trenutno u našoj bazi ima oko 30 aktivnih oglasa, u kojima se traže upravo stručnjaci iz našeg regiona“, kaže Vidojević. 

Prema njegovim rečima, plate srpskih stručnjaka u Norveškoj su od 5.000 do 9.000 evra mesečno, a prva radna dozvola se uglavnom dobija na period od šest meseci. 

„Recimo, trenutno imamo aktivan oglas za inženjera geodezije, gde je plata 5.000 evra mesečna, kao i za asistenta inženjera geodezije, gde posao mogu da dobiju i oni koji još nisu autorizovali svoju diplomu u Norveškoj, sa platom od 3.500 evra. U to je smeštaj obezbeđen, a ugovor je na tri godine“, kaže Vidojević. 

Za posao u ovoj skandinavskoj zemlji potrebno je znanje jezika, pri čemu je za inženjere dovoljan B1 nivo znanja engleskog pokazan na ECDL testu, dok lekari moraju da poseduju B1 nivo znanja norveškog, za šta je po Vidojevićevim rečima potrebno oko 150 časova jezika, što je trošak od oko 600 evra. Osim tih troškova, aplikanti nemaju druge izdatke, do trenutka kada su već potpisali ugovor o radu i dobili radnu dozvolu i sve ostale potrebne dokumente, kada norveški posrednik „Tax in Norway“ uzima svoju proviziju u iznosu prve plate. 

Kako kaže Vidojević, pre dobijanje posla uglavnom nije potreban odlazak u Norvešku, jer se razgovori za posao organizuju putem skajpa.