Ispravnu deklaraciju u supermarketima Srbije ima 68 odsto prehrambenih proizvoda, dok ostatak od 32 odsto i dalje ima neki nedostatak, pokazalo je istraživanje koje je sproveo IHIS Nutricionizam, u periodu maj-avgust, a na uzorku od preko 2.500 proizvoda.
Istraživanjem je utvrđeno da je najbolje deklarisana kategorija slatkih i slanih konditora, u kojoj je više od 75 odsto ispravnih deklaracija, dok se najviše neadekvatnih deklaracija nalazi u kategoriji hleba i peciva, kao i na proizvodima sa takozvane „zdrave police“.
Kod zdrave hrane ispravno je deklarisano tek 52, odnosno 55 odsto proizvoda.
Najčešće greške u kategoriji hleba su neadekvatno deklarisanje aditiva, neboldirani alergeni, nerazumljive nutritivne izjave tipa „izvor i visok sadržaj proteina i/ili vlakana“.
Izgled deklaracija u obe ove kategorije navodi na zaključak da nedostaju stručnjaci, pre svega tehnolozi, kod proizvođača ovih proizvoda.
U kategoriji bezalkoholnih pića ima mnogo primera neispravnog deklarisanja i tu je najveći broj grešaka koje prouzrokuju namerno zavođenje potrošača.
Primetno je da su proizvođači angažovali agencije koje pokušavaju da istaknu nepostojeći kvalitet proizvoda.
U toj kategoriji greške su i dalje: neisticanje zaslađivača u nazivu proizvoda, takođe neisticanje dodavanja vitamina u nazivu proizvoda sa namerom da potrošač pomisli da se oni nalaze prirodno u voćnom soku.
Nedostaje i hemijski oblik vitamina u spisku sastojaka.
Slika na frontu pakovanja i naziv proizvoda nisu usklađeni. I dalje je namerno nejasno označavanje voćnih sokova, nektara i osvežavajućih bezalkoholnih pića na frontu pakovanja, iako je količina voćnog sadržaja drastično različita u ove tri kategorije proizvoda.