Istraživanje o protestima: Masovna podrška ideji generalnog štrajka

Ukupno 84 odsto pristalica studentskih protesta izražava podršku generalnom štrajku sa ciljem ispunjenja studentskih zahteva, pokazuje istraživanje Instituta društvenih nauka (IDN).

Ukupno 70,5 odsto ispitanika ne vidi nijednu postojeću političku partiju – niti partiju vlasti, niti partiju opozicije, kao onu koja može da sprovede njihove ideje o poželjnom društvenom i političkom razvoju Srbije, rezultat je ovog istraživanja.

Institut društvenih nauka sproveo je istraživanje o studentskim i građanskim protestima u Srbiji od 14. do 24. marta. Ciljna grupa su bili punoletni građani Srbije, a zabeleženo je ukupno 11.110 odgovora na anketu.

„Uzorak istraživanja o studentskim i građanskim protestima koje je Institut društvenih nauka sproveo između 14. i 24. marta nije reprezentativan stoga što je istraživanje sprovedeno onlajn“, objašnjava za Novu ekonomiju Danica Lazović iz Instituta društvenih nauka.

To znači da uzorak nije obuhvatio ispitanike koji ne koriste društvene mreže na kojima je bio dostupan upitnik, zbog čega IDN nije predstavio u kojoj meri javno mnjenje podržava proteste, objašnjava Lazović.

Rezultati istraživanja, kako se navodi u istraživanju, pokazuju da zadovoljstvo životom, ekonomijom, poštovanjem građanskih prava i sloboda, radom vlasti i osećaj bezbednosti jesu faktori koji utiču na podršku studentskim i građanskim protestima.

Ispitanici koji su iskazali manji stepen zadovoljstva u navedenim oblastima su oni koji ujedno više podržavaju proteste, a „zainteresovanost za politiku“ nije se pokazala kao presudan faktor koji utiče na podršku protestima.

Danica Lazović objašnjava da se „zainteresovanost za politiku“ odnosi na to u kojoj meri građani prate političke procese i koliko se, u najširem smislu, osećaju zainteresovano za politička dešavanja.

„U tom kontekstu, dodatna pitanja koja se tiču (ne)zadovoljstva ekonomijom, poštovanja građanskih prava i sloboda, rada institucija i osećaja lične bezbednosti, postavljena su kako bi se dublje sagledali konkretni izazovi s kojima se građani susreću – oni koji im možda deluju neposrednije i opipljivije od same apstraktne predstave o politici“, kaže ona.

Ispitanici koji podržavaju proteste, u najvećoj meri podršku iskazuju kroz fizičko prisustvo na protestima, deljenje informacija na društvenim mrežama i potpisivanje peticija/pisma podrške.

Razlozi za proteste su viđeni na drugačiji način među pristalicama i protivnicima protesta, kako navode iz IDN u predstavljanju rezultata.

Ispitanici koji podržavaju proteste smatraju da su ključni razlozi za pokretanje protesta – nepoverenje u institucije, želja za utvrđivanjem odgovornosti za izgubljene živote i nezadovoljstvo opštim stanjem u društvu.

Ispitanici koji ne podržavaju proteste smatraju da su ključni razlozi za pokretanje protesta – delovanje stranih faktora sa ciljem destabilizacije Srbije, politički motivisan pokušaj smene vlasti i delovanje domaćih aktera sa ciljem destabilizacije Srbije.

Kao najveće probleme u Srbiji ispitanici koji podržavaju proteste vide korupciju, nepoverenje u institucije i kriminal. Sa druge strane, ispitanici koji ne podržavaju proteste, kao najveće probleme u Srbiji vide proteste, stanje u obrazovnom sistemu i korupciju, navodi IDN.

Kako su studenti po Vučiću “razorili ekonomiju”: U januaru imali turistički bum i uobičajen nivo stranih investicija