Istraživanje: U Srbiji nema demokratije, ali građani traže „čvrstu ruku“

Građani Srbije prepoznaju da je Srbija zarobljena država u kojoj nema demokratije, ali ipak jedan deo njih pokazuje sklonost ka „prosvećenom apsolutizmu“ i smatra da dobar lider treba da ima „čvrstu ruku“.

Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) objavio je analizu istraživanja javnog mnjenja pod nazivom „Demokratije u Srbiji nema, a nije ni poželjna“.

BCBP je istraživanje, koje je rađeno uživo sa ispitanicima, sproveo u periodu od sredine do kraja septembra 2021. godine, na uzorku od 1.000 građana. 

Rezultati istraživanja pokazali su da skoro trećina građana Srbije ocenjuje da u zemlji nema demokratije, dok polovina ispitanika smatra da je ona sa većim ili manjim problemima.

Direktor istraživanja BCBP-a Predrag Petrović ocenio je da građani „jako dobro daju dijagnozu stanja u državi“ i vide da je Srbija „zarobljena država“ u kojoj „nema demokratije“.

„Svega deset odsto smatra da u Srbiji demokratija postoji, ostali smaaraju ili da je nema ili da funkcioniše sa ozbliljnim ili manjim problemima. Ili živimo u demokratiji ili u demokratiji sa defektom“, rekao je Petrović na konferenciji „Zašto je srpska demokratija pokvarena?“

Istraživanje je pokazalo i da ogromna većina građana smatra da glavni uticaj na odlučivanje u Srbiji ima predsednik.

Dve trećine građana smatra da političari organizovani u interesne grupe zloupotrebljavaju vlast zarad ostvarenja ličnih interesa. Oni to čine preko poluga državne vlasti, vlade i parlamenta, pravosuđa i policije, kao i preko državnih i javnih preduzeća u kojima se upravlja značajnim javnim resursima.

Najkorumpiraniji akteri u državi, po mišljenju građana, su političke partije, vlada, pravosuđe, policija i mediji. 

Da se u javnoj upravi i državnim preduzećima zapošljava putem koruptivnih mehanizama odnosno podmićivanjem, političkim i rodbinskim vezama smatra 86 odsto ispitanih.

Dobar lider – „čvrsta ruka“

Učesnici fokus grupe rekli su da je neophodno povećati transparentnost, da je potrebno da se zakoni primenjuju jednako na sve, kao i da odluke donosi većina a ne manjina u vlasti.

Međutim, kao se dalje navodi u analizi, u toj fokus grupi postoji sklonost dela učesnika ka prosvećenom autoritarizmu, jer su među poželjne osobine političkog lidera osim stručnosti, obrazovanja, redovnih i iskrenih kontakta sa narodom, izdvojili da dobar lider treba da ima „čvrstu ruku“, jer jedino sa takvim stavom on može nešto da uradi u Srbiji.

Jedan od učesnika fokus grupe rekao je da politički lider treba da ima „veštine kao Vučić, samo da radi u interesu svog naroda a ne u tuđem interesu“, piše u analizi.

„Postoji ta neka kontradiktornost kod građana u poimanju demokratije, oni razumeju termin demokratije, ali kada ona treba da se iznese u praksi, oni nekako to delegiraju, traže da to neko drugi iznese“, rekao je Predrag Petrović.

Najveće poverenje u vatrogasce i vojsku

Najveće poverenje građani imaju u vatrogasnu službu i u vojsku, zatim u Srpsku pravoslavnu crkvu, zdravstvene ustanove i policiju, a veliko poverenje građana uživa i institucija Predsednika Republike. 

Stariji istraživač BCBP-a Srđan Hercigonja rekao je da poverenje u predsednika ima oko 49 odsto građana. Sa druge strane, dodaje, veliki broj građana i nema poverenje u predsednika, tako da je predsednik „dosta polarizovan“.

Ne veruju političkim strankama, Vladi, nevladinim organizacijama 

Građani najmanje poverenja imaju u političke stranke, nevladine organizacije, Vladu Srbije i Narodnu skupštinu.

Istraživanje je pokazalo i da građani uzrasta od 60 i više godina imaju značajno veće poverenje u institucije, dok građani do 30 godina starosti izražavaju znatno manji stepen poverenja. 

U sredinama koje su ekonomski razvijene (Beograd i Vojvodina) postoji manji stepen poverenja u institucije u odnosu na sredine koje su manje razvijene (Jugoistočna Srbija i Centralna i zapadna Srbija). 

Ispitanici se u najvećoj meri zalažu za lustraciju odgovornih i za formiranje specijalnog tužilaštva i policije sastavljenog od „čestitih ljudi“, navodi se u istraživanju. 

„Ali, s obzirom da su prema mišljenju ispitanika navedene institucije jako korumpirane i zloupotrebljene od strane političara, postavlja se pitanje kako će se taj proces sprovesti“, navode istraživači BCBP-a.

Kao najprihvatljiviji oblik izražavanja nezadovoljstva, građani navode protestne skupove i sprečavanje uništavanja prirodnih dobara, dok kao najmanje prihvatljive građani navode blokiranje ambasada i blokiranje saobraćaja.

Veliki procenat građana veruje da je u nekim situacijama nasilje opravdano i to radi zaštite lične bezbednosti, kao i bezbednost svoje porodice (70%), sopstvenog naroda (64%) ili tradicionalne vrednosti i načina života (56%).

Hercigonja je rekao i da je identifikovana velika motivisanost građana da se uključe u neke inicijative i budu aktivni, u lokalnoj sredini i civilnim akcijama, kao i da su građani specifično izrazili koje su to teme koji se njih tiču. 

„Sa druge starne imamo podatak da je samo tri odsto građana redovno uključeno u građanske inicijative“, rekao je on. 

Istraživanje BCBP-a je sprovedeno u sklopu inicijative Bezbednosni barometar Zapadnog Balkana.