Građani Srbije prepoznaju da je Srbija zarobljena država u kojoj nema demokratije, ali ipak jedan deo njih pokazuje sklonost ka „prosvećenom apsolutizmu“ i smatra da dobar lider treba da ima „čvrstu ruku“.
Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) objavio je analizu istraživanja javnog mnjenja pod nazivom „Demokratije u Srbiji nema, a nije ni poželjna“.
BCBP je istraživanje, koje je rađeno uživo sa ispitanicima, sproveo u periodu od sredine do kraja septembra 2021. godine, na uzorku od 1.000 građana.
Rezultati istraživanja pokazali su da skoro trećina građana Srbije ocenjuje da u zemlji nema demokratije, dok polovina ispitanika smatra da je ona sa većim ili manjim problemima.
Direktor istraživanja BCBP-a Predrag Petrović ocenio je da građani „jako dobro daju dijagnozu stanja u državi“ i vide da je Srbija „zarobljena država“ u kojoj „nema demokratije“.
„Svega deset odsto smatra da u Srbiji demokratija postoji, ostali smaaraju ili da je nema ili da funkcioniše sa ozbliljnim ili manjim problemima. Ili živimo u demokratiji ili u demokratiji sa defektom“, rekao je Petrović na konferenciji „Zašto je srpska demokratija pokvarena?“
Istraživanje je pokazalo i da ogromna većina građana smatra da glavni uticaj na odlučivanje u Srbiji ima predsednik.
Dve trećine građana smatra da političari organizovani u interesne grupe zloupotrebljavaju vlast zarad ostvarenja ličnih interesa. Oni to čine preko poluga državne vlasti, vlade i parlamenta, pravosuđa i policije, kao i preko državnih i javnih preduzeća u kojima se upravlja značajnim javnim resursima.
Najkorumpiraniji akteri u državi, po mišljenju građana, su političke partije, vlada, pravosuđe, policija i mediji.
Da se u javnoj upravi i državnim preduzećima zapošljava putem koruptivnih mehanizama odnosno podmićivanjem, političkim i rodbinskim vezama smatra 86 odsto ispitanih.
Mediji služe za razračunavanje sa neistomišljenicima (VIDEO)Dobar lider – „čvrsta ruka“
Učesnici fokus grupe rekli su da je neophodno povećati transparentnost, da je potrebno da se zakoni primenjuju jednako na sve, kao i da odluke donosi većina a ne manjina u vlasti.
Međutim, kao se dalje navodi u analizi, u toj fokus grupi postoji sklonost dela učesnika ka prosvećenom autoritarizmu, jer su među poželjne osobine političkog lidera osim stručnosti, obrazovanja, redovnih i iskrenih kontakta sa narodom, izdvojili da dobar lider treba da ima „čvrstu ruku“, jer jedino sa takvim stavom on može nešto da uradi u Srbiji.
Jedan od učesnika fokus grupe rekao je da politički lider treba da ima „veštine kao Vučić, samo da radi u interesu svog naroda a ne u tuđem interesu“, piše u analizi.
„Postoji ta neka kontradiktornost kod građana u poimanju demokratije, oni razumeju termin demokratije, ali kada ona treba da se iznese u praksi, oni nekako to delegiraju, traže da to neko drugi iznese“, rekao je Predrag Petrović.
BCBP: Trećina građana Srbije smatra da je pandemija pogoršala nivo demokratijeNajveće poverenje u vatrogasce i vojsku
Najveće poverenje građani imaju u vatrogasnu službu i u vojsku, zatim u Srpsku pravoslavnu crkvu, zdravstvene ustanove i policiju, a veliko poverenje građana uživa i institucija Predsednika Republike.
Stariji istraživač BCBP-a Srđan Hercigonja rekao je da poverenje u predsednika ima oko 49 odsto građana. Sa druge strane, dodaje, veliki broj građana i nema poverenje u predsednika, tako da je predsednik „dosta polarizovan“.
Ne veruju političkim strankama, Vladi, nevladinim organizacijama
Građani najmanje poverenja imaju u političke stranke, nevladine organizacije, Vladu Srbije i Narodnu skupštinu.
Istraživanje je pokazalo i da građani uzrasta od 60 i više godina imaju značajno veće poverenje u institucije, dok građani do 30 godina starosti izražavaju znatno manji stepen poverenja.
U sredinama koje su ekonomski razvijene (Beograd i Vojvodina) postoji manji stepen poverenja u institucije u odnosu na sredine koje su manje razvijene (Jugoistočna Srbija i Centralna i zapadna Srbija).
Ispitanici se u najvećoj meri zalažu za lustraciju odgovornih i za formiranje specijalnog tužilaštva i policije sastavljenog od „čestitih ljudi“, navodi se u istraživanju.
„Ali, s obzirom da su prema mišljenju ispitanika navedene institucije jako korumpirane i zloupotrebljene od strane političara, postavlja se pitanje kako će se taj proces sprovesti“, navode istraživači BCBP-a.
Srbija 2030: Mediji i demokratijaKao najprihvatljiviji oblik izražavanja nezadovoljstva, građani navode protestne skupove i sprečavanje uništavanja prirodnih dobara, dok kao najmanje prihvatljive građani navode blokiranje ambasada i blokiranje saobraćaja.
Veliki procenat građana veruje da je u nekim situacijama nasilje opravdano i to radi zaštite lične bezbednosti, kao i bezbednost svoje porodice (70%), sopstvenog naroda (64%) ili tradicionalne vrednosti i načina života (56%).
Hercigonja je rekao i da je identifikovana velika motivisanost građana da se uključe u neke inicijative i budu aktivni, u lokalnoj sredini i civilnim akcijama, kao i da su građani specifično izrazili koje su to teme koji se njih tiču.
„Sa druge starne imamo podatak da je samo tri odsto građana redovno uključeno u građanske inicijative“, rekao je on.
Istraživanje BCBP-a je sprovedeno u sklopu inicijative Bezbednosni barometar Zapadnog Balkana.