Izbijanje pandemije pogoršalo stanje demokratije u Srbiji

Pandemija koronavirusa negativno je uticala na izazove sa kojima se demokratija u Srbiji već suočava, pojačala je uticaj izvršne na zakonodavnu i sudsku vlast, ali je takođe i uvela pokušaje centralizacije informisanja i restrikcije medijskog izveštavanja, navodi se u najnovijoj analizi koju je predstavio Friedrich Ebert Stiftung (FES).

U prvom istraživanju „Demokratija i vanredno stanje: Odgovori na korona krizu na Zapadnom Balkanu, u Hrvatskoj i Sloveniji“ se navodi da je širom Evrope primećeno da se lideri pozivaju na vanredne okolnosti i urušavaju podelu vlasti uz oskudan otpor, kao i da se dešava masovno smanjenje građanskih i političkih prava, bez presedana u mirnodopsko periodu.

U Srbiji su, kako se navodi, vlasti slale „pomešane signale“ tokom početka krize, počevši sa izjavama sadašnjeg člana Kriznog štaba za borbu protiv epidemije Branimira Nestorovića da je koronavirus „najsmešniji (virus) u istoriji čovečanstva“.

„Diskurs je bio malo oprezniji, ali se ipak kretao između optimizma, šale i sarkastične poruke na dan prvog zabeleženog slučaja koronavirusa u Srbiji, kada je predsednik (Srbije Aleksandar) Vučić izjavio da svakog dana 25 puta više ljudi umre od uboda komaraca nego od koronavirusa. Pripreme za izbore bile su se ubrzavale, a političke partije su organizovale masovno prikupljanje potpisa za podnošenje izbornih lista. U roku od dve nedelje, kao i u većini Evrope, prestao je život kakav poznajemo i diskurs se promenio gotovo preko noći“, navodi se u analizi.

Podseća se da je vanredno stanje uvedeno potpisima predsednika Republike, premijera i predsednice Skupštine, umesto izglasavanjem u parlamentu, koji tu odluku još nije potvrdio na plenarnom zasjedanju.

„Prema Ustavu, odluka o vanrednom stanju treba da se donese većinom od 250 poslanika, ili u slučaju kada Parlament nije u mogućnosti da se sazove potpisima tri zvaničnika. (Tu odluku) bi trebalo odobri većina u parlamenta u roku od 48 sati ili čim bude u mogućnosti da se sazove. Ako Parlament ne odobri odluku koju donose predsednik, premijer i predsednik Skupštine, ona će biti odmah poništena na prvoj narednoj parlementarnoj sednici“, navodi se u tekstu istraživanja.

Mere karantina u Srbiji su praćene pravnom nesigurnošću, nedostatkom jasnih i sistematizovanih uputstava za građane i sumnjama u kršenje prava građana, uključujući hapšenja zbog kršenja izrečenih mera izolacije uprkos nedostatku obaveštenja.

„Kada su u pitanju građani, ankete sprovedene u aprilu pokazuju masovnu podršku merama Vlade Srbije (oko 90%), kao i značajnu podršku uvođenju drakonskih (njih 70%), poput celodnevnih zabrana kretanja. Ovo je interesantno imajući u vidu istoriju građanskog nepoverenja u institucije, ali i izjava vlasti koje za brojne probleme krive građane. Ipak, ankete javnog mnjenja otkrivaju razvijenu spremnost građana da se povinuju, što je u suprotnosti sa zvaničnim narativom ‘nepopularnih mera'“, dodaje se u istraživanju.

U analizi se ipak naglašava da, premda su represivne mere u određenoj meri opravdane, na duži rok bi mere koje podstiču samodisciplinu, svest, solidarnost dale krizi ljudsko lice, doprinele boljem individualnom suočavanju sa problemima i efikasnom zajedničkom delovanju u prevazilaženju ove i bilo koje buduće krize.