Siva ekonomija u turizmu uzima maha, a državni aparat je „uperio prst“ u globalnu platformu Booking.com (Buking) i slične portale pod optužbom da nelegalno posluju u našoj zemlji. Nakon „bujice“ vesti o sivoj ekonomiji u turizmu, iz Turističke inspekcije pojašnjavaju ko sve i na koji način mora biti „legalan“, jer je u suprotnom meta inspekcijske kontrole.
Održano je više sastanaka predstavnika Ministarstva turizma i omladine sa regionalnim predstavnicima kompanije Buking (Booking.com), ali se do rešenja nije došlo, naveli su iz Turističke inspekcije na upit Danasa.
Nova ekonomija je već pisala o ishodima sastanaka, koji su rezultirali predlogom Ministarstva turizma u vidu potraživanja jedinstvenog identifikacionog broja (JID) registrovanih ugostitelja iz E-turiste, prilikom zaključivanja ugovora o oglašavanju između ugostitelja i navedene platforme.
Kako iz Ministarstva ističu „predstavnici Bukinga se sa predlogom nisu usaglasili, već su kao jedinu mogućnost izneli predlog sprovođenja informativne kampanje za svoje korisnike – kojom bi ih upoznali sa zakonskim obavezama iz oblasti ugostiteljstva Republike Srbije“.
Za Novu Ekonomiju, Buking suštinski navodi isto što kaže i Ministarstvo – da su spremni na saradnju sa nadležnim organima kako bi edukovali svoje izdavaoce smeštaja o njihovim zakonskim obavezama.
„Prilikom prijavljivanja za oglašavanje smeštaja na našoj platformi, pružaoci usluga moraju prihvatiti naše uslove korišćenja, potvrđujući da imaju zakonsko pravo da iznajmljuju svoj smeštaj“, navode iz ove kompanije.
Isto tako, dodaju kako Buking ima i uspostavljen pouzdan proces kojim nadležni organi mogu prijaviti eventualne nepravilnosti u vezi sa oglašenim objektima, a da će oni brzo reagovati i ukloniti objekte ako se utvrdi da ne posluju u skladu sa lokalnim zakonima.
Ministarstvo turizma i omladine je uspostavilo Centralni informacioni sistem za turizam i ugostiteljstvo (eTurista), preko koga se evidentiraju svi ugostiteljski objekti za smeštaj, podnose zahtevi za kategorizaciju i vodi evidencija korisnika usluga.
Prema Zakonu o ugostiteljstvu, ugostitelji su pravna lica i preduzetnici registrovani u odgovarajućem registru.
Takođe, ugostitelj može biti i fizičko lice, ali samo ako pruža usluge smeštaja u objektima domaće radinosti (kuća, apartman, soba) i seoskim turističkim domaćinstvima.
Kako dodaju, i objekti za koje ne postoji obaveza kategorizacije (prenoćišta, konačišta), imaju obavezu da se evidentiraju u Centralnom informacionom sistemu.
„Svi ugostiteljski objekti moraju da ispunjavaju propisane minimalno tehničke uslove u pogledu uređenja i opremljenosti, a objekti koji podležu obavezi kategorizacije moraju, pored toga, da ispunjavaju i standarde propisane za kategoriju za koju podnose zahtev“, naglašavaju iz inspekcije.
Govoreći o tome kako funkcionište proces registracije, iz inspekcije navode kako „prilikom podnošenja zahteva za kategorizaciju i evidencije u sistem, svakom evidentiranom ugostiteljskom objektu se dodeljuju jedinstveni identifikacioni brojevi (JID)“.
Na pitanje Nove Ekonomije, kako će nadležni pratiti i sankcionisati potencijalne zloupotrebe od strane stranih platformi, Ministarstvo navodi kako turistička inspekcija vrši nadzor nad subjektima za koje postoji sumnja ili saznanje da se radi o neregistrovanim subjektima, a koji se oglašavaju putem društvenih mreža i onlajn platformi.
Prema takvim subjektima inspekcija vodi poseban postupak u skladu sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru i donosi upravne mere (rešenje o privremenoj zabrani obavljanja delatnosti) i kaznene mere (zahtev za pokretanje prekršajnog postupka).
Da li će država zatvoriti Buking u Srbiji: Ministarstvo predlaže radikalne mere
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Novi investicioni ciklus Vlade Srbije za unapređenje proizvodnih kapaciteta i osvajanje novih tehnologija u proizvodnji savremenog naoružanja i opreme za Vojsku Srbije vredan je 10,6 miliona evra, rečeno je ...
Direktor zadruge jabuka "Voćar" iz Slankamena Nikola Kotarac rekao je danas da je rod tog voća ove godine manji za oko 40 odsto i da cena od 50-60 dinara po kilogramu ne pokriva troškove proizvodnje."U o...
Kompanije, članice Američke privredne komore u Srbiji (AmCham), umereno su zadovolje poslovnom klimom u Srbiji dajući joj ocenu tri na skali od jedan do pet, sa postepenim trendom rasta zadovoljnih i pada ne...
Prošle nedelje na pijacama u Srbiji bili su skuplji čeri paradajz i beli luk čija je cena dostizala i 500 dinara. Za razliku od njih jeftiniji su bili kelj, kornišoni, krastavac za salatu, krompir, zelena sa...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
