Izgradnja pruge Pirej-Beograd-Budimpešta pod istragom Evropske komisije

Mađarska je pod lupom međunarodnih zvaničnika, i to zbog dugo najavljivanog projekta izgradnje pruge od grčke luke Pirej, preko Beograda do Budimpešte. 

Kineska investicija na radaru je Evropske komisije, jer nije razjašnjeno da li je način na koji Kinezi žele da realizuju ovaj projekat, u skladu sa evropskim propisima.

Može li na brzu prugu od Beograda do Budimpešte, rampu da stavi Evropska unija, koja već ispituje finansijsku stranu projekta? Lokomotivu, za sada, vuče unazad istraga Evropske komisije, koja je usmerena na Mađarsku. Kao članica EU morala je da raspiše tender za izgradnju pruge.

Iz Evropske komisije kažu da je u toku dijalog sa nadležnima i da ukoliko se ispostavi da su Mađari dodelili ugovor o radovima bez tendera, to znači da su i prekršili propise Evropske unije. To bi u praksi značilo i novčanu kaznu za Mađarsku. Pitanje je, međutim, da li to znači da je dalja sudbina izgradnje pruge neizvesna?

Iz Evropske komije danas nije bilo odgovora. U Vladi Srbije uvereni su da mogući problemi na relaciji Budimpešta- Brisel, neće uticati na izgradnju pruge kroz Srbiju.

Iako je od 350 kilometara, simbolično urađeno samo nekoliko pragova prilikom promocije projekta, ministarka Zorana Mihajlović navodi da je srpska strana uradila sve što je očekivano i da radovi slede u maju.

„Dve godine od kako je počeo razgovor o projektu, potpisivanje memoranduma, izrada dokumentacije, mi smo dakle u komunikaciji sa Evropskom komisijom i razgovaramo o tome šta Srbija radi. Ovo što ste vi sada pomenuli je pre svega pitanje članica Evropske unije, odnosno Mađarske. Ono što ja znam to je da je Mađarska pripremila način kako će to da realizuje kroz neko zajedničko preduzeće, koje prave, ne znam sve detalje”, navela je Mihajlović.

Brisel se protivi da se ujedno sa kreditom dogovori i izvođač, objašnjava savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević i navodi je realno očekivati da takvi uslovi budu postavljeni ne samo mađarskoj, već i srpskoj strani.

„Drugi scenario je onda da Kinezi prihvate da daju kredit, a da se nađe preko tendera najpovoljniji izvođač ili kao što je bilo sa Južnim tokom da se odustane od tog projekta. Kada uzimamo i kredite za određene projekte, ne bi trebalo da nam istovremeno taj kredit odredi ko će biti izvođač i utvrdi kolika je vrednost projekta, time malo idemo grlom u jagode, jer ne znamo pošto bi stvarno koštao taj projekat da je na tržištu”, ističe on.

Na taj način – zaključuje naš sagovornik – otežavamo da u igru uđu i domaći izvođači, koji sada nemaju šanse da učestvuju u izgradnji. Ako rampa za brze vozove između Beograda i Budimpešte bude spuštena, štetu bi imao i Peking kom je ta ruta opcija za izvoz ka novim tržištima.