Vesti iz zemlje

24.09.2019. 17:25

Nova ekonomija

Autor: Nova Ekonomija

Izmene poreskih zakona odnose se na sve preduzetnike, ne samo na IT

Najava izmena Zakona o porezu na dohodak građana koje je Vlada
Srbije nagovestila podigla je puno prašine u domaćoj IT zajednici. Sudeći po
online komentarima i reakcijama na društvenim mrežama,  najglasniji su programeri revoltirani novim odrednicama tog zakona, ali se izmene odnose na sve „paušalce“. 

Iz prvobitno objavljenog saopštenja Vlade
Srbije i resornog ministarstva o novim izmenama zakona se moglo saznati
relativno malo. Ubrzo potom, Inicijativa „Digitalna Srbija“ i
Vojvođanski IKT klaster objavili su prečišćen nacrt 
mere Vlade Srbije koja „nije
prošla nikakvu formalnu proceduru“, a iz kog možemo da zaključimo da se izmene
odnose na sve preduzetnike u Srbiji, ne samo na IT-ijevce.  

Primena novog Zakona najavljena je za
1. januar 2020. godine i njome će se uvesti takozvani „test samostalnosti
preduzetnika“, putem kog će se ocenjivati da li je paušalac koji obavlja posao
za pojedinačnu kompaniju zapravo zaposleni ili podizvođač. Test sadrži devet
kriterijuma, a samozaposleni na njemu 
„padaju“ ako ispunjavaju
pet. 

Pitanja koja se postavljaju na testu
odnose se na to da li je preduzetnik u mogućnosti da sam određje radno vreme i
odmor, ko obezbeđuje radni prostor i sredstva za rad, da li klijent
određuje način rada paušalcu, i da li je on angažovan nakon javnog oglasa za
posao.

Takođe se postavlja pitanje da
li paušalac radi sam ili angažuje tim ljudi, ko snosi poslovni rizik, da
li je samozaposlenom zabranjeno da radi sa drugim klijentima. Najkonkretnija
pitanja koja se postavljaju su: d
a li 70% prihoda dolazi od samo
jednog klijenta i da li je preduzetnik radi više od 130 dana za jednog klijenta
u jednogodišnjem periodu.

zahtevi

Ostaje nejasno kako će se većina ovih
kriterijuma proverati kada se otpočne sa primenom zakona. U saopštenju vlade je
nagovešteno 
da će se preduzetnicima kojima se naknadno dokaže da su
pali na testu biti naplaćen standardni, a ne paušalni porez. Dodatno, on
će biti naplaćen bez priznavanja normiranih troškova (porez, doprinosi za PIO i
zdravstveno).

Ovo rešenje dakle predviđa ukidanje
odomaćene prakse velikog broja zaposlenih u Srbiji 
– zasnivanje „radnog odnosa“ sa kompanijom osnivanjem preduzetničke
kompanije i, posledično, znatno uvećanje poreskog opterećenja. Na taj način ne rade samo IT-evci, već i veliki broj ljudi u drugim industrijama. 

U analizi budućih propisa na IT zajednicu, Startit.rs podseća da je jedan od glavnih razloga za ubrzani razvoj domaće IT industrije bio upravo mogućnost za paušano zapošljavanje više zaposlenih, što je smanjilo poreze startapovima i malim firmama koje ne očekuju da budu odmah profitabilne. Sa druge strane, mnogi u UT su ovu pojavu ocenjivali i kao zloupotrebu sistema i nelojalnu konkurenciju. 

Startit ocenjuje da  najavljene izmene mogu da se posmatraju kao pokušaj da se pomire suprotstavljeni stavovi i reši problem koji već neko vreme lebdi u sivoj zoni zakona.

Ovaj portal ocenjuje da će ovaj paket mera  svakako uzdrmati IT industriju,  s obzirom na to da bi zbog povećanja troškova rada za između 35 i 50 odsto, ove izmene zakona nekim kompanijama mogle ozbiljno da otežaju poslovanje. Takođe, ove promene bi mogle da utiču i na same zaposlene jer bi neke kompanije bile primorane da zbog povećanja troškova svojim zaposlenima smanje plate.

Dodatna pretnja po domaći IT je i dislociranje inovativnih startap projekata iz Srbije, a samim tim i najiskusnijih stručnjaka koji predstavljaju snagu razvoja domaće zajednice. 

Treba napomenuti i da je u Hrvatskoj u skoro isto vreme najavljena reforma, takođe usmerena na paušalce i IT sektor. Reforma je i u susedstvu izazvala skoro istovetne kontroverze, s tim što u njihovom slučaju nije predviđen grejs period od tri godine i postepeno uvođenje poreskih rešenja. navodi da je angažovanje stručnjaka koji su registrovani kao preduzetnici posebno  olakšalo rad startapima, omogućavajući im da se zbog nižih troškova brže razviju. Na kraju, ovaj sistem omogućio je i bolji uvid u neto plate IT stručnjaka u Srbiji, a doprineo je i konkurentnosti domaćeg IT-a na stranim tržištima.

PODSTICAJI ZA ZAPOŠLJAVANJE

Kako bi sprečila ovo i podstakla zapošljavanje, država je predvidela paket olakšica za „transformisanje“ paušalaca u
punopravne radnike, tako da će od 1. januara naredne godine sve kompanije koje
istovremeno budu povećavale broj zaposlenih i zapošljavale lica koja nisu bila
u radnom odnosu tokom 2019. godine biti oslobođene plaćanja 70% poreza na
njihove zarade i doprinose za PIO tokom cele godine. Naredne godine nameti na
iste zaposlene će iznositi 65% tokom 2021. godine i 60% celu 2022. godinu.

Online komentari programera su mahom
bili drastični, govori se o izmeštanju poslovanja iz Srbije kao jedinoj ubuduće
isplativoj opciji, dok su neki 
„pretili“ napuštanjem
zemlje. Kontekst većine negativnih komentara je bio sličan – država
je rešila da zahvati još novca iz najvitalnijeg dela domaće ekonomije. Sa
druge strane, uskraćeni smo za reakciju šire preduzetničke zajednice.

Prema podacima objavljenim na
sajtu Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), u Srbiji
trenutno posluje nešto više od 117.000 paušalaca, dok Agencija za privredne
registre navodi da u državi trenutno posluje skoro 270.000 preduzetnika. Mediji
su ranije 
izveštavali da
je Srbija po broju samozaposlenih u samom Evropskom vrhu.

 

Vlada Srbije je u sklopu istih mera najavila još jedan paket olakšica, koji bi trebao da poveća neoporezivi deo pojedinačne zarade za 1.000 dinara i da smanji ukupan iznos poreskog opterećenja na rad sa 62% na 61%.

PROČITAJ JOŠ:

Investicije
u domaći IT sektor porasle 23 puta

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.