Izmene Zakona o javnoj svojini trebalo bi da ubrzaju upis imovine Srbije

Republička direkcija za imovinu iniciraće izmene Zakona o javnoj svojini koje bi trebalo da ubrzaju upis imovine Srbije, pokrajine i lokalne samouprave.

U Direkciji kažu da neće biti novog produžetka roka za završetak tog posla koji ističe 31. decembra 2020. godine.

Taj rok je do sada šest puta pomeran, poslednji put u decembru prošle godine, a u Transparentnosti Srbija ocenjuju da je korisno da se postupak upisa javne svojine ubrza i kroz smanjenje administrativnih procedura kako bi konačno država popisala svoju imovinu.

Direktor Republičke direkcije za imovinu Jovan Vorkapić kategoričan je da rok ne treba ponovo produžavati jer bi to, kaže, bilo nerazumno i dodaje da ima dovoljno vremena da se taj posao završi do kraja 2020. godine.

„Apsolutno sam protiv produžetka roka, jer bi to dalje stvaralo određenu nesigurnost i usporavalo investicione procese u Srbiji“, rekao je Vorkapić za Tanjug.

Javna svojina je nepokretna i pokretna imovina u svojini Republike Srbije, pokrajine, opštine, grada i javnog preduzeća, a Vorkapić navodi da se sada radi na evidenciji nepokretne imovine, te da postoji Uredba koja nije još zaživela, a koja obavezuje da se popiše i pokretna imovina Republike Srbije.

„I na tome ćemo da radimo, ali za mene lično je sada fokus i očekujem i pre 2020. godine, sa izmenama zakona koje su krajnje logične, da imamo jasnu sliku o tome šta je čije“, kažze Vorkapić.

Naveo je da je izmene Zakona o javnoj svojini koje predlaže Direkcija treba da uvedu nova pravila za popis državne imovine.

„Naime, više nećemo izdavati potvrde koje su do sada bile potrebne lokalnim samoupravama i ostalim korisnicima, a to je jedno zatrpavanje poslom koje se pokazalo kao neefikasno i nepotrebno, već ćemo zakonom uputiti lokalne samouprave da one pred katastrom dokazuju svoje pravo javne svojine“, kaže Vorkapić.

Siguran je da će to umnogome ubrzati proces upisa javne svojine svih nosilaca javne svojine.

Po podacima iz juna ove godine, koji se svakodnevno menjaju prvenstveno zbog restitucije, u javnoj svojini Republike Srbije evidentirano je oko 340.000 hektara gradskog građevinskog zemljišta, oko 803.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, oko 980.000 hektara šumskog zemljišta, dok je oko 340.000 hektara ostalog zemljišta, pretežno vodnog.

Takođe, tu je i oko 49.000 stambenih zgrada, oko 42.000 poslovnih zgrada, oko 48.000 garaža i pomoćnih zgrada i oko 77.000 stanova.

Vorkapić kaže da je pre 2011. postojala samo svojina Republike Srbije, a da je nakon toga izmenama zakona data mogućnost da i lokalne samouprave budu vlasnici imovine što je, dodaje, uz restituciju, usložnilo ceo proces.