Izostale reforme, Srbija može da očekuje kazne zbog „Srbijagasa“

Na dnevnom redu sednice Ministarskog saveta Energetske zajednice (EZ) u decembru biće problem dugogodišnjeg restrukturiranja javnog preduzeća „Srbijagas“ i kršenje propisa, kao i zahtev da se Srbiji zbog toga odrede penali, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).

„Srbija je unela odredbe o razdvajanju u skladu sa Trećim energetskim paketom već u 2014, ali sve ove godine krši sopstveni zakon i ujedno sa tim i zakon o Energetskoj zajednici. To je jednostavno nedopustivo“, ističu u EZ.

Dodaje se da restrukturiranje, pre svega, podrazumeva razdvajanje delatnosti distribucije i trgovine gasom od transporta i skladištenja, a u Energetskoj zajednici ukazuju da Srbija godinama krši ne samo pravila Evropske unije (EU), već i sopstvene zakone:

„Razdvajanje delatnosti ima dublje značenje. To nije pro forma. Sa razdvajanjem se uspostavlja transparentnost, bez skrivenih interesa“, naglašavaju u EZ. 

Prema njihovim rečima poslednji sastanak sa nadležnima u Srbiji i „Srbijagasom“ održan je u Beogradu prošle godine i tada je dogovoren sveobuhvatan akcioni plan u cilju rešavanja delatnosti unutar tog javnog preduzeća čiji je 100% vlasnik država.

U EZ kažu da je neki pomak ipak napravljen, kao što je uspostavljanjem funkcionalne ćerke kompanije „Transportgas Srbija“, ali naglašavaju da ta kompanija nije dovoljno nezavisna.

ŠTA KAŽE MINISTARSTVO?

Ministarstvo rudarstva i energetike podseća da zahtevi Energetske zajednice proističu iz međunarodnih obaveza koje je Srbija preuzela donošenjem Zakona o energetici 2014. godine. 

„Strukturne promene u gasnom sektoru, koje će Ministarstvo predložiti, neophodne su ne samo zbog ispunjenja međunarodnih obaveza, već pre svega zbog ostvarivanja interesa Srbije u gasnom sektoru, koji treba da donosi novac državi, umesto da se uzima novac iz džepova građana Srbija, i preliva ka pojedincima koji zloupotrebljavaju svoje položaje“, saopštilo je to ministarstvo.

KAKVE BI MOGLE DA BUDU SANKCIJE?

„Ukoliko se u jednoj firmi obavlja delatnost transporta, proizvodnje i prodaje gasa ona mora biti restrukturirana tako da se delatnost transporta gasa mora obavljati u izdvojenom preduzeću, koje će biti pravno i funkcionalno nezavisno od matičnog preduzeća“, kaže Vladimir Medović, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu.

On podseća da je restrukturiranje „Srbijagasa“ obaveza još od 2007. godine, pa su kako naglašava po tom pitanju probijeni svi rokovi, a podseća i da nije prvi put da protiv Srbije EZ pokreće jedan takav postupak.

Prema njegovim rečima, Srbija može da bude kažnjena suspenzijom prava glasa u Ministarskom savetu EZ i to bi bila loša vest za našu zemlju. Medović dodaje i da obaveza razdvajanja delatnosti „nije sama sebi svrha“.

„Svako ko ima gas za prodaju može da pristupi gasovodu i da ga slobodno, bez diskriminacije pod istim uslovima transportuje do potrošača, čime se ostvaruje slobodna i fer konkurencija i to pre svega odgovara potrošačima”, napominje Medović.

Ipak naglašava da znatno ozbiljnije sankcije Srbiji može da izrekne Evropska unija, jer pregovaračko poglavlje 15 o energetici nije otvoreno i podvlači da EU može da smanji ili potpuno obustavi finansiranje energetskih projekata u Srbiji dok se ne ispune obaveze.

JOŠ JEDNA PREPREKA NA EVROPSKOM PUTU

Reforma „Srbijagasa“ jedan je od prioriteta u sektoru energetike i redovno se pojavljuje u godišnjim izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije u evrointegracijama, a u poslednjem se ukazuje da u tom sektoru poslovanja izostaje konkurencija.

Odluku o razdvajanju delatnosti distribucije i trgovine gasom od transporta i skladištenja Vlada Srbije usvojila je u julu 2015. i ona se (prema izjavi direktora „Srbijagasa“ Dušana Bajatovića iz marta 2016. za TV N1) odnosila na formiranje dva nova preduzeća „Transportgas Srbija“ i „Distribucija gas Srbija“.

Restrukturiranje, iako započeto, nije dovršeno ni četiri godine kasnije, ukazuje Evropska komisija u poslednjem izveštaju.

NESUGLASICE I KREDITI „SRBIJAGASA“ (UZ GARANCIJU DRŽAVE) 

Pažnju javnosti od nedavno privlače i nesuglasice na relaciji direktora „Srbijagasa“ Dušana Bajtovića koji je kadar SPS-a i nove ministarke energetike Zorane Mihajlović, koja je kadar SNS-a. Bajatović je 31. oktobra udaljen sa sastanka koji je ministarka Mihajlović održala sa direktorima javnih preduzeća u resoru energetike, ali nije naglašeno šta mu je direkto zamereno.

Članovi skupštinskog odbora za finansije inače su nedavno usvojili predlog zakona o davanju državne garancije za kredite koje kod komercijalnih banaka uzima „Srbijagas“ za izgradnju novog gasovoda kojim će se Srbija priključiti na „Turski tok“. Reč je o dodatnom zaduživanju u iznosu od 125 miliona evra kredita, za koje bi garant bila država.

Slobodna Evropa podseća da je prošle godine u martu Vlada je otpisala celokupan dug koji je „Srbijagas“ imao prema državi i koji je iznosio 1,2 milijarde evra.

Dug se, kako se navodi, gomilao godinama, a 80 odsto je nastalo kada su se aktivirale bankarske garancije Srbije za kredite koje je kod komercijalnih banaka uzimao „Srbijagas“.

RSE podseća  da je ruski projekat „Turski tok“, koji je naslednik propalog projekta „Južni tok“, takođe  van EU regulative. Od izgradnje „Južnog toka“ Rusija je inače odustala 2014. godine jer nije mogla da ispuni zahteve Evropske unije i omogući konkurenciju.

Evropska zajednica je više puta ukazivala na probleme u vezi sa „Turskim tokom“ i naglašavala da bi trebala da se omogući i dostupnost gasa koji potiče od drugih proizvođača, čime bi se obezbedila veća konkurencija mađu snabdevačima.