Srbija

09.11.2023. 10:10

Autor: Katarina Pantelić

Izveštaj Evropske komisije: Napredak u ekonomskim reformama usporavaju javna preduzeća

Foto: Pixabay

Srbija

09.11.2023. 10:10

Najvažnije ekonomske reforme na putu ka EU, koje se tiču javne uprave i upravljanja javnim preduzećima, sporo napreduju, što znači da se „postojeće neefikasnosti produbljuju“, navodi se u izveštaju Evropske komisije o Srbiji. Ipak, u izveštaju se ocenjuje da je Srbija postigla „dobar nivo pripremljenosti“ i da je postigla „određeni napredak“ u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije, a u odnosu na 2022. godinu samo u jednom poglavlju je povećan nivo pripremljenosti, a to je upravo Poglavlje 17: Ekonomska i monetarna politika.

Evropska komisija svake godine, za svako pregovaračko poglavlje, državama-kandidatima za članstvo u EU dodeljuje dve opisne ocene.

Prva se odnosi na ukupan nivo pripremljenosti države kandidata u toj oblasti, a druga na napredak ostvaren u poslednjih godinu dana.

U 2023. godini u Srbiji, prema izveštaju, došlo je do određenog ubrzanja reformi koji se tiču menadžmenta u javnom sektoru, posebno u energetici, a reforme koje se tiču plata i upravljajem javnim preduzećima napreduju.

Privatni sektor je, kako je navedeno, i dalje pogođen nedostatkom trasparentnosti i predviljivosti načina na koji se donose zakoni koji se odnose na poslovanje.

„Država i dalje ima uticaj na privredu, a priovatni sektor je nerazvijen i sputan slabostima u pogledu vladavine prava, borbi protiv korupcije i neefikasnosti pravosuđa“, navela je Komisija.

Prošlogodišnje preporuke su delimično sprovedene i važeće, ocenila je Evorpska komisija.

U narednoj godini trebalo bi smanjiti deficit u budžetu

EK smatra da bi Srbija u narednoj godini morala da planira postepeno smanjenje budžetskog deficita, u skladu sa obavezama na koja se obavezala stend-baj aranžmanom sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).

Podsećamo, Srbija je započela primenu novog stend-baj aranžmana sa MMF-om, koji će trajati od decembra 2022. do decembra 2024. godine, vrednog oko 2,4 milijarde evra, a koji je uslovljen sprovođenjem ekonomskih reformi.

Takođe, kako se navodi u izveštaju, Srbija bi trebalo da nastavi sa pripremama za reformisanje plata u javnom sektoru, strategijom vlasništva i upravljanju državnim firmama, ali i sprovođenjem ostalih koraka Akcionog plana 2021-2023 i pripremom novog vremenski ograničenog Akcionog plana za period 2024-27 godine.

Podseća se da je Narodna banka Srbije (NBS) pooštrila monetarnu politiku postepenim podizanjem referentne kamatne stope sa jedan odsto u martu 2022. godine na 6,2 odsto u junu ove godine, kako bi odgovorila na inflatorne pritiske.

Dobar napredak je postignut u pogledu usvajanja novih fiskalnih pravila i reforme e-fakturisanja.

„Slabosti u fiskalnom upravljanju ostaju, posebno u pogledu nereformisanog sistema plata i procene fiskalnog rizika, poslovnog okruženja, javne i poreske administracije, kao i načina na koji država interveniše i upravlja svojim prisustvom u privredi, posebno u vezi sa državnim preduzećima“, navodi se u izveštaju.

Ekonomska aktivnost usporila?

Srpska ekonomija je ostala relativno otporna kroz više uzastopnih kriza (kovid, rat u Ukrajini), ali je snažno usporila 2022. godine, navodi EK.

Nakon prosečne stope rasta BDP-a od 3,6 odsto u periodu 2016-2019, relativno blage kontrakcije od 0,9 odsto u 2020. i snažnog oporavka od 7,5 odsto u 2021, rast proizvodnje je usporio na 2,3 odsto u 2022. godini.

Usporavanje je bilo posebno snažno u drugoj polovini godine zbog ekonomskih posledica rata u Ukrajini, posebno zbog inflacije i poskupljenja energenata i hrane.

Na strani ponude, najveći deo godišnjeg rasta bruto društvenog proizvoda (BDP) činio je sektor usluga, dok su poljoprivreda i građevinarstvo dali negativan doprinos, pre svega zbog efekata suše i visoke osnovice u građevinskom sektoru.

U prvoj polovini ove godine realni BDP je povećan za 1,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu, uglavnom vođen neto izvozom i bruto investicijama u fiksni kapital, u velikoj meri nadoknađen negativnim doprinosima rastu zaliha i državne i privatne potrošnje usled visoke inflacije.

Nakon što je ostao uglavnom nepromenjen tokom većeg dela poslednje decenije, razlika u platama između Srbije i EU se neznatno smanjio poslednjih godina, pošto je BDP po glavi stanovnika u standardima kupovne moći porastao sa 40 odsto u 2018. godini na 44 procenta proseka EU u 2021. godini. Ovaj odnos bio je nepromenjen i u 2022. godini.

Nakon naglog povećanja u 2022. godini, deficit platnog bilansa se značajno smanjio u prvoj polovini 2023. Nakon prosečnih oko pet odsto u periodu od 2018. do 2020. godine, spoljni deficit se naglo povećao na 6,9 odsto BDP-a u 2022. godini.

Značajno povećanje deficita u trgovini robom (posebno zbog visokog uvoza energije) i veći deficit primarnog dohotka (uglavnom odražavajući povećanje reinvestiranih zarada i dividendi) samo su delimično nadoknađeni većim suficitom u bilansu sekundarnog dohotka ( odražavajući posebno povećane doznake radnika) i o bilans trgovine uslugama.

Deficit pokriven prilivom stranih investicija

Deficit je u potpunosti pokriven neto prilivom stranih direktnih investicija koji su dostigli 7,1 odsto BDP-a u 2022. godini (nakon 6,9 odsto u 2021. godini), dodaje se u izveštaju Evropske komisiije o Srbiji.

Smanjen uvoz energije, delimično je vezan za veću domaću proizvodnju struje nakon delimičnog oporavka kapaciteta domaće proizvodnje, i pad cena energenata bili su među glavnim pokretačima oštrog sužavanja deficita tekućeg računa.

On je sužen u pvoj polovini ove godine za 82 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Spoljni dug prema BDP-u je porastao na 69,4 odsto u 2022, odražavajući posebno visoke potrebe za javnim finansiranjem u 2020-2022.

Zvanične devizne rezerve su ostale na više nego dvostruko većem nivou kratkoročnog spoljnog duga i solidno su pokrile više od pet meseci uvoza roba i usluga na kraju 2022. i početkom 2023. godine.

Evropska komisija: Digitalni evro biće zakonsko sredstvo plaćanja

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.