Izveštaj: Kriza parlamentarizma u Srbiji, mediji i civilno društvo trpe pritiske

U Srbiji funkcioniše skoro pa jednopartijski parlament bez opozicije, civilno društvo je pod pritiskom izvršnih vlasti, dok je medijski pluralizam još ugroženiji, navodi se u Izveštaju iz senke „Stanje demokratije u Srbiji 2021“ koji je objavio Centar Savremene politike.

Srbija nije napravila ni korak ka članstvu u Evropskoj uniji u poslednjih godinu dana, nije otvorila nijedno novo poglavlje ili klaster u ovom periodu, piše u izveštaju. 

„Stanje demokratije u Srbiji 2021“ peti je po redu izveštaj iz senke i pokriva period od oktobra 2020. do septembra 2021. godine.

U svim oblastima koje izveštaji Stanje demokratije u Srbiji pokrivaju uočeni su značajni problemi, a naročito u oblastima izbora i slobode medija, ključnim razlozima za slabljenje edemokratije u Srbiji, ali i političku krizu koja je počela krajem 2018. godine i čiji se kraj ne nazire. 

Analizirajući rad Narodne skupštine, u izveštaju se navodi da u toj instituciji preko dve godine nema nivoa pluralizma uobičajenog za demokratske države, što ukazuje na sada „već duboku krizu parlamentarizma u Srbiji“.

Uzrok tome su, između ostalog, bojkot parlamenta od strane većine poslanika opozicije u prethodnom sazivu, potom i bojkot izbora 2020. godine, koji je ostavio parlament sa samo sedam opozicionih poslanika, ali i verbalni napadi koji narodni poslanici upućuju vanparlamentarnoj opoziciji, novinarima, civilnom sektoru. 

U Izveštaju se ocenjuje i da uprkos tri paralelna procesa radi popravljanja izbornih uslova ( proces sprovođenja preporuka OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava, dijalog vlasti i dela opozicije uz posredovanje Evropskog parlamenta i dijalog vlasti i dela opozicije „bez učešća stranaca“)  za sada nema dokaza da je ijedan od ovih procesa značajnije unapredio izborne uslove.

I prostor za slobodno delovanje i razvoj organizacija civilnog društva (OCD) nastavlja trend sužavanja, iako su formalno preduzete određene mere za njihovo uključivanje u proces izrade određenih propisa. 

„Konstantni pritisci, zastrašivanje, podrivanje delovanja OCD, rušenje ugleda kroz delovanje vladinih nevladinih organizacija, ali i kroz izjave državnih zvaničnika se nastavljaju“, navodi se u Izveštaju. 

Srbija u prethodnom periodu nije napredovala ni na svetskim listama slobode medija u 2021. godini, već je kao i godinu pre, ostala na 93. mestu, pokazao je izveštajmenatr Reportera bez granica. 

Izveštaj Fridom hausa ističe da su novinari često izloženi fizičkim napadima, klevetama, neopravdanim poreskim inspekcijama, i drugim oblicima pritisaka. V-Dem institut navodi i da je Srbija nazadovala u pogledu slobode medija

Pandemija koronavirusa donela je nove prepreke za novinare u Srbiji, a neke od njih bile su nemogućnost dobijanja pravovremenih informacija, povećanja broja lažnih vesti, kao i polarizacija javnog mnjenja, koji su doveli do porasta broja pretnji novinarima koji izveštavaju o pandemiji.

Centar savremene politike navodi da u periodu pokrivenim ovim izveštajem nisu uočene nikakve značajnije promene, već pre nastavak istih matrica ponašanja vlasti i isti problemi sa kojim se suočavaju mediji i civilno društvo, kao i politički izazivači aktuelne vlasti. 

Ocenjeno je da se u određenim oblastima može govoriti o poboljšanjima, poput funkcionisanja parlamenta ili donošenja važnih akcionih planova i osnivanja radnih grupa, ali je sav napredak „u potpunosti u senci apsolutne dominacije vladajuće partije i njenih napada na medije i civilno društvo koje se odvija istovremeno sa pozivom da se učestvuje u različitim radnim grupama i društvenom dijalogu“.