Izvoz u tekstilnoj industriji dostigao milijardu i 100 miliona dolara

Izvoz u oblasti tekstilne industrije je u prošloj godini dostigao milijardu i 100 miliona dolara, a u ovoj se očekuje povećanje od 15 odsto. 

Klaster modne i odevne industrije koji okuplja 22 vodeće domaće kompanije pristupio je Uniji poslodavaca, u nameri da se bore za predvidljivije uslove poslovanja. 

Najveći problemi su im siva ekonomija, visoke dažbine i nedostatak kvalifikovane radne snage.

Sa 13 tekstilnih firmi pre skoro jednog veka, Leskovac se pominjao kao mali Mančester. Mnogo kasnije, konfekcije 1. maj, Beko i Rudnik potvrdile su tradiciju domaćih majstora. Danas se proizvodnjom tekstila i obuće kod u Srbiji bavi 1.800 preduzeća. Većina radi uslužne poslove za druge proizvođače a više od hiljadu firmi zapošljava manje od 10 radnika. Situcija u preduzećima okupljenim u Klasteru je drugačija.

„Ono što ih izdvaja je to što su to proizvođači sopstvenih brendova, odnosno sopstvenog proizvoda, i na taj način zapravo su i izvoznici dodate vrednosti“, ukazuje Slađana Milojević, direktorka „Klaster FAKTS“, Srbija.

Brendovi u kojima je sve, od ideje do konačnog proizvoda domaće, već su stigli do američkog, nordijskog i japanskog tržišta. Nekima je i tržište Balkana dovoljno. Kažu da prate konkurse za podsticajna sredstva koja daje država ali da očekuju i drugačije podsticaje.

„Nama ne treba nikakav individualni podsticaj ili nešto što će se samo nama dodeliti. Mi bismo više voleli da se popravi privredno okruženje, tu pre svega mislim na parafiskalne namete koji su stvarno veliki i po mogućnosti pošto znamo da su zbog krize svi porezi dizani, da se vrate na prethodno stanje“, napominje Uroš Momirović, direktor Kompanije „Mona“.

Upućeni tvrde da se svaki drugi komad odeće kod nas proizvodi ili prodaje na crno, zbog čega se firme koje posluju po zakonu žale na nelojalnu konkurenciju. Podaci Inspekcije rada ukazuju na to da vlasnici tekstilnih firmi u velikoj meri angažuju radnike na crno, a inspektori ne kriju da su te firme od početka godine pod pojačanim nadzorom.

„Tom prilikom je kontrolisano 622 poslodavca a kod čak trećine njih su zatečeni radnici na crno, ukupno 444 lica na radu na crno“, kaže Vesna Jovanović iz Inspekcije rada.

„I nama smeta siva ekonomija i smeta nam to što se radnici ne prijavljuju i što uvoz ulazi, što se radi uvoz iz Kine posebno, na jedan nelojalnan i nekonkurentan način“, dodaje Slavica Milojević.

Najzdraviji deo tekstilnog sektora, smatra da su na potezu združene inspekcije i Carina, i da samo uređeno tržište vodi ka izvozu od pet milijardi dolara, koliko su srpski tekstilci beležili pre nekoliko decenija.