Javna preduzeća „poslastica“ za hakere

U Srbiji je svake godine primetno sve više krivičnih dela visokotehnološkog kriminala, pre svega, napada zlonamernim računarskim programom „ransomware“. Žrtve ove specifične vrste sajber iznude uglavnom su male i srednje firme, ali i javna preduzeća, pa čak i sami građani, navodi se u prvom izdanju publikacije Digitalizacija i sajber sigurnost. 

Napadi na javna preduzeća prilično su učestali, a ponekad se dogode na najmanje očekivanim mestima, i to zbog propusta odgovornih službi. Pandemija je hakerima dodatno išla na ruku, a preduzeća koja se računaju u kritičnu infrastrukturu pokazala su se posebno zanimljivim za sajber napade.

Hakerski napad na gradske službe Novog Sada i javno preduzeće „Informatika“ pre godinu dana pokazali su veliki značaj zaštite podataka i informacionih sistema. 

Hakovano je 2.000 kompjutera i 120 servera, a gradskim službama je bilo potrebno više od mesec dana da se potpuno oporave. 

Pored toga, u poslednjih godinu dana, usled povećanja interesovanja građana za investiranje u kriptovalute (zbog njihovog naglog skoka vrednosti) često se dešavaju zloupotrebe digitalne imovine, kažu u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Zabeleženo je pojačano interesovanje u Srbiji za tzv. „rudarenjem“ kriptovaluta, postoji tržište na kome se e-valute kupuju, prodaju i razmenjuju za standardne valute (evre, dolare, dinare), određeni broj preduzeća aktivan je na tom tržištu, postavljen je veći broj ATM aparata na kojima je moguće kupovati i prodavati elektronski novac. 

Novi trend visokotehnološkog kriminala „Cryptojacking“, koji se odnosi na neovlašćeno iskorišćavanje širokopojasnog interneta korisnika i iskorišćavanje procesorske snage njihovih računara za rudarenje kriptovaluta, još uvek nije zabeležen u Srbiji kroz krivične procese, što ne znači da nije već prisutan u Srbiji.

Falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica je i dalje vrlo prisutna u Srbiji, podaci o skimovanim („skimming“ – ilegalno prikupljanje podataka sa platnih kartica posebnim uređajima – skimerima) platnim karticama se vrlo često prodaju preko Darkneta, a kriminalci iz Srbije su često vrlo aktivni na ovim forumima, ukazuju u MUP-u.

Hakeri izgleda među retkima kojima je pandemija išla na ruku: rad od kuće, često na privatnim računarima, njima je olakšao posao. 

Docent dr Bojan Jovanović, sa Katedre za informacione tehnologije Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu napominje da je u celom svetu sajber kriminal tokom prošle godine procvetao. 

„Ređali su se napadi jedan za drugim širom sveta i to pre svega ciljano na institucije vlada mnogih zemalja, na javni sektor: školstvo, zdravstvo, i na finansijske institucije poput banaka i berzi“, kaže Jovanović.

Štete od hakerskih napada kreću se od nekoliko stotina evra do nekoliko stotina hiljada evra, kad se koriste „Bussiness e-mail compromise“ (BEC) prevare ili „ransomware“ ucenjivački softver, kažu u MUP-u.

Hakerski napadi, pretnje i uopšte svi oblici visokotehnološkog kriminala povećani su tokom pandemijske godine za 50 odsto, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP). 

U 2019. godini bilo je ukupno 812 zahteva nadležnih tužilaštava za provere koje se odnose na krivična dela visokotehnološkog kriminala, dok ih je u istom periodu 2020. godine bilo ukupno 1203.