Javni dug i deficit u Evropi nastavljaju da rastu

Javni dug evrozone porastao je na 97,3 odsto BDP-a u 2020. godini, sa 86 odsto koliko je bio u 2019. godini, dok je javni dug Evropske unije porastao sa 77,2 odsto BDP-a u 2019. na 90,1 odsto u 2020, navodi Eurostat.

Deficit evrozone u odnosu na BDP porastao je sa 0,6 odsto u 2019. na 7,2 odsto u 2020,  dok je u Evropskoj uniji zabeležen rast sa 0,5 odsto u 2019. na 6,9 odsto u 2020. 

U 2020. godini deficit je zabeležen u svim zemljama Evropske unije. Najveći je deficit bio u Španiji (-11%), Grčkoj (-10%), na Malti (-9,7%), Italiji (-9,6%), Rumuniji (- 9,4%), Belgiji  i Francuskoj (-9,1%). 

Sve zemlje, osim Danske i Švedske su zabeležile deficit iznad tri odsto BDP-a.

Na kraju 2020. godine najniži javni dug u odnosu na BDP imale su Estonija (19 odsto), Bugarska (24,7 odsto), Luksemburg (24,8 odsto), Češka (37,7 odsto), Švedska (39,7 odsto). 

Trinaest zemalja članica imale su javni dug veći od 60 odsto BDP-a

Najveći javni dug zabeležen je u Grčkoj (296,3 odsto BDP-a), Italiji (155,6 odsto BDP-a),  Portugalu (135,2 odsto), Španiji (120 odsto).

U 2020. godni javni rashodi u evrozoni su iznosili 53,8 odsto BDP-a, dok su prihodi iznosili 46,6 odsto BDP-a. U Evropskoj uniji su rashodi bili 53,1 odsto BDP-a, a prihodi 46,3 odsto BDP-a.