Jedemo sve manje hleba – potrošnja u Srbiji opala za 17,5%

Iako Srbe bije glas da jedu duplo više hleba od Evropljana, statistika nas, međutim, poslednjih godina demantuje. Potrošnja hleba i peciva prema najnovijim istraživanjima u Srbiji je opala za 17,5% . Svaki naš stanovnik sada pojede oko 83 kilograma hleba godišnje, dok je pre devet godina na trpezi imao 101,8 kilograma.

Prema analizi Ankete o potrošnji stanovništva RZS, u poslednjih devet godina prosečna potrošnja hleba i peciva po glavi stanovnika u Srbiji smanjena je za 17,8 kilograma.

„Prehrambeni značaj hleba naročito dolazi do izražaja u periodima teške ekonomske krize i rastućeg siromaštva kada, po pravilu, dolazi do smanjivanja potrošnje ostalih, biološki i nutritivno vrednijih, životnih namirnica poput mesa, mleka, sira, voća i povrća, a raste potrošnja hleba. Međutim, to „pravilo“ očigledno danas ne važi u aktuelnoj ekonomskoj situaciji u Srbiji“, kaže Zdravko Šajatović, v. d. direktora „Žitovojvodine“.

Osim što se smanjila potrošnja hleba po glavi stanovnika, smanjen je i broj stanovnika Srbije za 32.366 i to sa 7,146.759 na 7.114.393 stanovnika zaključno sa 2013, kažu u „Žitovojvodini“. I taj faktor takođe je uticao na smanjenje ukupne potrošnje hleba i peciva u Srbiji.

Posmatrajući regionalno, ukupna potrošnja hleba po glavi stanovnika je ispod navedenog proseka u razvijenijim područjima u Srbiji. U regionu Beograda je 70, dok je u delu južne i istočne Srbije recimo znatno viša i iznosi 92 kilograma.

Za razliku od potrošnje hleba, potrošnja peciva po glavi stanovnika u razvijenijim regionima veća je od procenjenog proseka od 10 kilograma, odnosno manja u nerazvijenijim regionima.

Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije, smatra da postoji više faktora za pad potrošnje hleba. U nekim delovima zemlje čak je i povećana i proizvodnja i prodaja vekni, dok je u drugim smanjena, između ostalog i zbog promene načina ishrane iz zdravstvenih razloga, ljudi su sada čitav dan odsutni iz kuće, smanjuje se i broj stanovnika zbog stope mortaliteta, ali i odlaska ljudi u inostranstvo…

Potrošnja i izvoz

Prema procenama „Žitovojvodine“ godišnja meljava pšenice iznosi oko 1,2 miliona tona. Od navedene količine pšenice proizvede se oko 860.000 tona brašna, koja se utroši za neposrednu potrošnju stanovništva, za hleb i pecivo, ali i za konditorsku industriju i izvoz. Očekuje se da Srbija ove godine izveze oko 200.000 tona brašna. Iz navedenih procena može se zaključiti da, osim prelaznih zaliha postoji izvestan stalni višak brašna na domaćem tržištu.