Kad se Hitna pomoć ne odaziva: „Sve se svodi na to da postupiš kako hoćeš“

Devetnaestogodišnjakinja iz Inđije sa cerebralnom paralizom i epilepsijom  preminula je nakon što se Hitna pomoć nije odazvala na poziv njene majke, javili su mediji. Ovo nije prvi takav slučaj, a ovakve stvari se dešavaju jer ne postoje jasna i obavezujuća pravila, kaže Dejan Zejnula, predsednik pokreta Pravo na život – Meri.

Kada je Vesna Vitas, majka 19-godišnje devojke, zvala hitnu pomoć u Inđiji, rekli su joj da ne mogu da dođu i da sama odvede ćerku u Dom zdravlja. Nakon što je objasnila da njena ćerka nije u stanju da hoda i da nema načina da je dovede do lekara, dobila je isti odgovor, a potom su joj prekinuli vezu, objavio je portal Nova.rs.

Javnost sve češće sluša o ovakvim slučajevima. Prošle godine, u medijima se pojavila vest o mladiću po kojeg beogradska hitna pomoć u nije htela da dođe, iako je doživeo moždani udar.

Prema podacima koje je pokret „Meri“ objavio, Zavod za hitnu medicinsku pomoć Beograda imao je 2.846.008 poziva, ali svega 449.716 terenskih intervencija u petogodišnjem periodu od 2020-2024. godine.

U proseku samo oko 15,8 odsto poziva na broj 194 rezultira slanjem ekipe na teren, a čak oko 84 odsto građana koji zatraže pomoć ne dočekaju dolazak hitne pomoći, prema ovim podacima.

Slučajevi da hitna pomoć ne želi da izađe na teren, ili da izađe prekasno, zabeleženi su u različitim gradovima i mestima.

Dejan Zejnula iz pokreta „Meri“ kaže da u ovakvim slučajevima u Srbiji nikada niko nije odgovarao.

„Sve se svodi na to da postupaš kako hoćeš, u suštini. Treba postaviti najjednostavnije pitanje – u čemu je problem ako ljudi zovu hitnu pomoć, hitna ne izađe i ljudi umiru, i niko nikad nije odgovoran. Gde je tu problem, u ljudima ili u sistemu?“ kaže Zejnula za Novu ekonomiju.

Prema njegovim rečima, do septembra 2025. godine nije postojao nikakav pravilnik, a pravila ni sada nisu jasno definisana i obavezujuća.

U septembru je Ministarstvo zdravlja pod pritiskom donelo pravilnik, a posle toga i Nacionalne smernice za postupanje prilikom prijema poziva u hitnim stanjima, kaže Zejula.

On objašnjava da su prema pravilniku nacionalne smernice samo polazna osnova, dok lekar ima diskerciono pravo da na osnovu svoje stručnosti izvrši procenu.

Zejnula smatra da ovo nije u skladu sa standardima koje propisuje SZO, i da bi smernice trebalo da budu obavezujuće, a da lekar, ako postupi drugačije, mora da ima medicinsko opravdanje.

„On mora da opravda svoju odluku ako postupi suprotno“, kaže predsednik pokreta „Meri“.

Sama atmosfera u sistemu Hitne pomoći je takva da niko, ili retko ko, shvata previše ozbiljno pozive građana, smatra on.

„Obrazac koji smo uočili je prebacivanje odgovornosti na pacijenta i na porodicu, što nikako ne sme da se dešava, ali se redovno dešava. Čak i kad se desi smrtni slučaj“, rekao je Zejnula.

Doktor medicinskog prava Hajrija Mujović smatra da bi trebalo doneti poseban zakon o hitnoj pomoći.

„Mislim da bi jedno šire zakonsko uređenje te oblasti dovelo da praksa bude bolja, da svi ti problemi budu nekako celovito regulisani“, rekla je ona za Novu ekonomiju.

Mujović objašnjava da su oštećenim građanima na raspolaganju neki oblici vansudske zaštite prava, a u krajnjoj liniji ostaje da se utuži neko postupanje zbog smrti bliskog lica, ili da se podnese krivična prijava.

Ipak, upozorila je da u praksi to „jako teško ide“.

„Mislim da sve te zdravstvene ustanove koje pružaju urgentnu pomoć uglavnom nalaze opravdanja za svoje postupke, tako da teško to može da se procesuira“, kaže ona.

Bez obzira na to, Mujović smatra da građani treba da prijavljuju kada postoje anomalije i nekorektnosti u radu, i to ne samo kada se dogodi tragičan slučaj.

Advokat Nemanja Antić objašnjava za Novu ekonomiju da svako ko smatra da je oštećen postupanjem Zavoda za urgentnu medicinu odnosno „Hitne pomoći“ na bilo koji način, suprotno Pravilniku o načinu i organizaciji obavljanja hitne medicinske pomoći kao i drugih propisa, može da se obrati Savetniku za zaštitu prava pacijenata, da od konkretne ustanove zahteva pokretanje disciplinskog postupka protiv zaposlenih, zatim da podnese krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu, kao i da podnese tužbu nadležnom sudu radi naknade štete.

„Bitno je od postupajućeg Zavoda tražiti da se obezbede dokazi ostavaljući pisani trag takvog zahteva“, navodi advokat Antić.

Svi razgovori u toku obrade i prijema poziva snimaju se i čuvaju na odgovarajućem tonskom audio nosaču, odnosno trajnom mediju. Veza, komunikacija, koordinacija i praćenje kretanja sanitetskih vozila sprovodi se putem dostupnih informaciono-komunikacionih tehnologija, odnosno GPS sistema. Podaci iz GPS sistema praćenja kretanja vozila se čuvaju u trajnom mediju.

Kako kaže Antić, pristup navedenim podacima ima direktor zavoda, odnosno ovlašćena lica koje imenuje direktor.

Nova ekonomija uputila je Ministarstvu zdravlja pitanja u vezi sa slučajevima kada se hitna pomoć nije odazivala na pozive građana, ali odgovor nije stigao do objavljivanja teksta.

„Volontiranje se ne može nadoknaditi ESPB bodovima, nijedna vrsta mamca ne može studente da kupi“