Očekuje se da će u narednom periodu oko 100.000 ljudi u javnom sektoru ostati bez posla. Stručnjaci savetuju da se prvo utvrde viškovi i nepotrebna radna mesta.
Jedan od razloga za ostavku Lazara Krstića je i nespremnost vlade da otpusti minimum 160.000 zaposlenih iz javnog sektora. Ipak činjenica je da oporavka privrede nema bez otpuštanja u javnom sektoru. B92 istražuje kako će se vršiti otpuštanje.
Još nije poznato kada će početi otpuštanja u javnom sektoru. Poznato je da će trajati nekoliko godina, a prvi bi bez posla mogli da ostanu zaposleni u državnim agencijama i fondovima, javnim preduzećima, opštinskoj administraciji, ali i radnici u neprivatizovanim društvenim preduzećima.
Najpre treba uraditi detaljnu sistematizaciju i identifikaciju gde imamo viškove, kaže član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov.
„Okvirno znamo da postoje viškovi nastavnog osoblja, u administarciji na loklnom nivou, ima nemedicinskog osoblja u zdravstu… Treba detaljno sistematizovati i u narednih nekoliko godina krenuti sa racionalnim sistemskim otpuštanjem“, poručuje on.
Ekonomista Miladin Kovačević smatra da je potrebna i relokacija radnih mesta, jer na nekim mestima nedostaje radne snage.
„Moje mišljenje je da se tu uradi relokacija jer radna snaga nedostaje. Preraspodele će uslediti, relokacije, sve mora brzo da se uradi jer konsolidacija ne može da se odlaže“, ocenjuje on.
Prema procenama, javni sektor trebalo bi da ostane bez oko 100.000 zaposlenih. Postavlja se pitanje da li će biti otpušteni oni koji bi trebalo ili oni koje nema ko da zaštiti.
„Treba da budu na udaru neracionalno zaposleni. Teško je to uraditi na nesistematski način, a ako tako ne uradite problem će vam se vratiti još veći kroz nekoliko godina“, smatra Altiparmakov.
Kovačević s druge strane smatra da je kriterijum ko kako zaposlen manje važan, već da je važnija neophodnost samog radnog mesta.
Prosečna zarada u državnom sektoru je skoro 40 odsto viša od prosečne zarade u ostatku privrede. Smanjivanjem broja državnih činovnika umanjila bi se izdvajanja iz budžeta za više stotina miliona evra.
U javnim preduzećima u Srbiji na direktorskim funkcijama najmanje je 4.200 ljudi. Samo EPS ima 600 visokoplaćenih direktora. Prosečna plata u EPS-u je 75.000 dinara, što je duplo više od zarade prosečnog radnika u Srbiji, podaci su koje je nedavno izneo ministar privrede Dušan Vujović.
Unija poslodavaca Srbije smatra da je Srbiji dovoljno 200.000 zaposlenih u javnom sektoru, a sada ih ima 635.000.
-615x345.jpg.webp)
Novi investicioni razvoj je koristan za svaku zemlju u svetu, i naravno za REPUBLIKU SRBIJU. Fabriku guma imamo u PIROTU „Tigar tajers,“ sa kapacitetom od 8.000.000 komada guma godišnje proizgodnje. Francuska kompanija „MIŠELIN“ od decembra 2009.Godine je vlasnik Pirotske fabrike „Tigar tajers“. Nova fabrika guma ukoliko se izgradi novom investicijom razvoja biće joj konkuricencija u kvalitetu i kvantitetu i obaraće cenu po jedinici proizvoda, a otvoriće nova radna mesta. Kompanija provincije Huna iz KINE koja ima rudnik zlata, mogla bi uspešno pomoći u novom razvoju RTB Bor, svojom investicionom inekcijom modernog razvoja. Nova nalazišta rude zlata su pronadjena u REPUBLICI SRBIJI, ali nijihova eksploatacija nije otpočeta, zbog velikih investicionih ulaganja u otvaranju novog kopa, i količini dobijenog zlata po toni preradjene rude, (Geološke analize prognoziraju i procenuju da bi se dobilo 1,3 – 2,2kg čistog zlata / po toni preradjene rude zlata), kao i zbog trenutne cene zlata na tržištu. Njihov dolazak je poželjan da pomogne novi razvoj RUDARSKO TOPIONIČKOG BASENA BOR. Treća kompanija koja želi da u SRBIJI sa srpskim partnerom otvori zajedničku kompaniju koja bi proizvodila nove električne automoblile koji bi se prodavali u čitavom svetu, je super ideja. Čista ekološka fabrika novih proizvoda. Mogućnost proizvodnje i hibridnih automobila sa različitim pogonima energije (solarni, električni, na benzin, na naftu, na helijum …). Po zakonu matematike predmet je najstabilniji u tri tačke. Tri kompanije iz KINE žele da dodju u REPUBLIKU SRBIJU i organizuju novu proizvodnju. Ukoliko se razviju, otvoriće se nova radna mesta. Mogu postati zamajac i lokomotiva tempa razvoja, savremene i moderne privrede REPUBLIKE SRBIJE. Poželjne su sve tri, sa svojom investicionom, ekonomskom inekcijom novoga razvoja, u privredi REPUBLIKE SRBIJE.