Kada će Srbija izaći iz krize?

Globalna privreda, prema ekonomskim pokazateljima i prognozama Svetske banke, ulazi u fazu ubrzanja rasta u periodu do 2016. godine.

Srbija se, sa druge strane, nalazi u procesu otežane fiskalne konsolidacije i na pragu je strukturnih reformi, ocenjuju stručnjaci časopisa Makroekonomske analize i trendovi.

Rast visoko razvijenih zemalja, koji će biti najvažniji akcelerator svetske privrede u narednim godinama, rezultat je mera fiskalne konsolidacije, ublaženih tržišnih neizvesnosti i oporavka privatnog sektora.

Posle nekoliko godina slabih ekonomskih rezultata, pojavile su se indicije samoodrživog rasta zemalja sa visokim dohotkom i očekuje se da će u odnosu na globalni rast prošle godine od 2,4 odsto, u 2014. iznositi 3,2 odsto, u 2015. 3,4 odsto i u 2016. 3,5 odsto. 

Po svemu sudeći, ukupan rast evrozone za 2013. biće negativan od minus 0,4 odsto, a već u 2014. trebalo bi da bude pozitivan, 1,1 odsto u 2015, 1,4 odsto, a u 2016. 1,5 odsto. 

Čak su i problematične privrede periferije pokazale znake oporavka. Irska, Portugal i Španija su izašle iz recesije zahvaljujući povećanom izvozu, dok se u druge dve rizične ekonomije, Italiji i Grčkoj, oseća da kriza polako popušta. 

Okolnosti u zemljama u razvoju poboljšale su se sredinom 2013. kao rezultat ojačane tražnje u visoko razvijenim zemljama i oporavka u Kini. 

Srbija, prema kalsifikaciji SB spada u „zemlje u razvoju Evrope i centralne Azije“, ali je daleko od opšte slike i tempa rasta – od 3,4 odsto u 2014. do 3,8 odsto u 2016, koju je izveštaj predstavio za ovu grupu zemalja. U tu grupu spadaju i velike privrede kao što su Turska, Kazahstan ili Ukrajina. 

Srbija se nalazi u otežanom procesu fiskalne konsolidacije na osnovu srednjoročnih mera štednje i poboljšanja fiskalne discipline – smanjivanja sive ekonomije, a na pragu su pripreme i planiranja sveobuhvatnih dugoročnih reformi u javnom sektoru koje bi sprečile najgori scenario, a to je kada je ugrožena spoljna likvidnost, pristup spoljnim izvorima finansiranja i unutrašnja finansijska i monetarna stabilnost.

Uslovi za održivost spoljnog javnog duga su uspeh javnih reformi na bazi strategije koja rasterećuje faktore proizvodnje, ali istovremeno osigurava osnovne socijalne funkcije države, priliv stranih direktnih investicija godišnje najmanje 1,6 milijardi evra i refinansiranje ili reprogram zanačajnog dela javnog duga putem zamene skupih pozajmica na finansijskom tržištu (evrobondovi) koje dospevaju u celini u periodu 2017-2020. jeftinim i dugoročnim pozajmicama kroz bilateralne aranžmane ili putem dobijanja odgovarajućeg aranžmana sa MMF-om. 

Očekivano pooštravanje uslova na svetskim finansijskim tržištima u periodu 2014-2016. nema više znatnog direktnog uticaja na javne finansije Srbije, jer je 2014. poslednja godina u kojoj još jednom može da se Srbija zaduži do zvanično predvidjenih pola milijarde evra. 

Pri tome, postoji rizik da se bez refinansiranja starijeg duga ubrzo istope devizne rezerve i drastično uveća rizik krize spoljne likvidnosti i destabilizacije tržišta. 

Indirektni uticaji mogu smanjiti šanse bilateralnog zaduživanja i refinansiranja starog javnog duga, navodi MAT.