Kako da se u kompaniji izborite sa dezinformacijama tokom korone

Sa širenjem pandemije korona virusa COVID-19 mogu da počnu da se šire i dezinformacije. U uslovima krize, organizacije su dužne da zaposlenima obezbede tačne i pravovremene informacije. Premda privreda još ne oseća sve posledice pandemije, postoji rizik od prekida u lancu snabdevanja, kao i rizik da kupci, tj. korisnici usluga budu dovedeni u neugodnu situaciju. Zasada je ovom situacijom pogođen segment poslovanja koji se odnosi na zaposlene i korisnike usluga. Zaposleni i korisnici usluga traže podršku od izvora kojima veruju kako bi smanjili svoju izolovanost. 

Strategija komunikacije u uslovima krize, bez obzira na njeno trajanje, može da bude od ključnog značaja. Ona treba da bude konzistentna u smislu načela komunikacije koji uključuju: transparentnost, saosećajnost i pravo na informisanje. Kako pandemija korona virusa COVID-19 utiče na mnoge elemente poslovanja, postavlja se pitanje šta još organizacije mogu da urade. Evo šta vam savetuje PricewaterhouseCoopers

Upoznajte svoj auditorijum. Prilikom komunikacije potrebno je dati prioritet zaposlenima koji borave u virusom pogođenim područjima i onima koji su izloženi riziku; međutim, šira javnost takođe očekuje pomoć od organizacije koja bi trebalo da im smanji izolovanost i ukaže na osnovne smernice.  Kroz interakciju sa zaposlenima i javnošću treba učvrstiti brend i imidž organizacije, koji se sastoji od elemenata identiteta kao što su svrha rada organizacije i empatija.

Budite jasni i dosledni kada šaljete poruke. Veoma je važno da se objektivno proceni šta organizacija može da uradi i da se prizna da su pojedine stvari izvan kontrole organizacije. Poruka koja se upućuje treba da sadrži informaciju o tome da organizacija radi sve što je u njenoj moći, kao i da smo u ovome svi zajedno.

Usmerite pažnju na trenutnu situaciju. Potrebno je uspostaviti ravnotežu između transparentnosti u komunikaciji, pri čemu se podrazumeva otvoreno iznošenje zapažanja o potencijalnim rizicima, i upravljanja tzv. „faktorom straha.“ Društvene mreže i tradicionalni mediji mogu kod zaposlenih i javnosti da pokrenu strah i strepnju; međutim, kada je reč o pitanjima kao što su procenat globalne populacije koji bi mogao da se zarazi virusom, stopa smrtnosti i brzina širenja virusa, situacija u pogledu korona virusa COVID-19  je još uvek pod kontrolom. Ne umanjujući rizike, potrebno je da pomognete zaposlenima i javnosti da u svakom trenutku budu obavešteni o trenutnoj situaciji.

Posvetite dužnu pažnju. Ako dođe do zaraze zaposlenih, prioritet organizacije bi trebalo da bude posvećivanje dužne pažnje zaposlenima, njihovim porodicama i kolegama. Međutim, postoje i druge obaveze koje ne zahtevaju hitno postupanje ali koje bi trebalo da budu uzete u razmatranje. Ako dođe do prekida u lancu snabdevanja, kupci će biti direktno pogođeni; međutim, ako se posledice prekida u lancu snabdevanja ograniče na neprijatno iskustvo, biće to zato što organizacija čini sve što što je u njenoj moći da zaštiti svoje zaposlene i širu javnost. Bitno je savesno postupanje.

Prikupite i analizirajte podatke i informacije u cilju prepoznavanja eventualnih rizika. Krize uglavnom nastupaju neočekitvano, Organizacija može da se pripremi za različita scenarija, čak i za ona koja su malo verovatna, te joj to može biti od koristi kao priprema za svaku eventualnost. Šta je najgore što bi moglo da se dogodi? Na koji način bi se to odrazilo na reputaciju organizacije? Koje bi mere za ublažavanje rizika organizacija mogla da preduzme za svaki od scenarija? 

Omogućite dvosmernu komunikaciju. Za efikasno praćenje rizika potrebna je pomoć šire zajednice. Sektor obrazovanja se, primera radi, suočio sa posebnim izazovom kada su institucije obrazovnog sistema bile u situaciji da moraju brzo da pribave informaciju o tome da li su njihovi studenti boravili, odnosno da li su bili u kontaktu sa licima koja su boravila u virusom pogođenim područjima. Otvaranje telefonske linije za posebne namene, kao i stranice na veb sajtu na kojoj se razmatraju česta pitanja (FAQ stranica) može pomoći da se privuče pažnja određenih ciljnih grupa i podstakne razmena informacija.

Vodite računa da ne dođe do neželjenih posledica. Dezinformacije koje se šire u uslovima krize mogu da povećaju rizik od diskriminacije određenih zajednica. U vreme krize potrebno je da se poveća broj korporativnih poruka u kojima se govori o inkluziji te brzo suzbije svaki nagoveštaj predrasuda.

Iako je pred nama je još mnogo posla, poslovna zajednica je brzo i efikasno reagovala time što se usredsredila na to da osnovna komunikacija u kriznoj situaciji bude primerena. Pandemija izazvana korona virusom COVID-19 predstavlja ozbiljan ispit za svaku zajednicu; međutim, ako organizacije valjano ispune osnovne uslove, one će biti u mogućnosti da na najbolji način pomognu svojim zaposlenima, kupcima i klijentima, kako sada tako i u budućnosti.

Napomena: 

Kompanija na PwC na globalnom nivou ima razvijenu strategiju krizne komunikacije, te je svaka članica mreže dužna da se nje pridržava. S tim u vezi, ovaj sadržaj je kreiran od strane Globalnog centra za krizne situacije i adekvatno prilagođen.