Kako odluke FED-a utiču na srpski dinar?

Domaća valuta oslabila je u odnosu na evro za jedan odsto u januaru, ali su neke druge valute prošle mnogo gore, zbog odluka američkih Federalnih rezervi.

Prema oceni analitičara odliv stranog novca iz Srbije posledica je razduživanja banaka, koje suočene sa značajnim iznosom nenaplativih potraživanja nastoje da smanje obim kreditiranja.

Ali jedan od glavnih „krivaca“ za pomeranje kursa su kretanja na međunarodnim finansijskim tržištima, pri čemu se posebno apostrofiraju američke Federalne rezerve (FED), koje su smanjenjem programa kupovine dugoročnih hartija od vrednosti, u iznosu od oko 85 milijardi dolara mesečno, izazvale pritisak na valute mnogih zemalja u razvoju.

Činjenica je, takođe, da se investitori povlače sa svih rizičnih tržišta, pa i iz Srbije, na kojima su ubirali dobru zaradu od visokih kamata. Podsećanja radi, samo u prethodne tri godine Srbija je na međunarodnom tržištu prodala evrobondova u vrednosti od 3,5 milijardi dolara, zahvaljujući pre svega relaksiranoj politici FED-a i Evropske centralne banke. 

„Zbog visokog javnog duga SAD, Federalne rezerve su smanjile obim kupovine obveznica i hipotekarnih hartija, čime je nastavljena politika povlačenja jeftinog novca. To je, s druge strane, izazvalo talas povlačenja investitora, koji su ubrzano prodavali deonice u drugim valutama, što je dodatno destabilizovalo finansijsko tržište i izazvalo pomeranje kursa u zemljama u razvoju. Ni region Balkana nije ostao imun na takva kretanja, pa ne čudi što su neki investitori odlučili da se povuku iz državnih dinarskih hartija od vrednosti“, kaže Dejan Jovović, naučni savetnik i redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije NDES. 

„Tome, međutim, treba dodati snižen kreditni rejting Srbije sa BB- na B+, kao i pad privredne aktivnosti, koji su takođe „kumovali“ slabljenju dinara. Da ne govorimo o vanrednim parlamentarnim izborima i političkoj neizvesnosti, što i te kako negativno utiče na priliv stranog kapitala, a posledično i na vrednost domaće valute. „Proklizavanju“ dinara doprinosi i konfuzija u vođenju ekonomske politike“, navodi on. 

Procenjuje se da će NBS moći da brani kurs do sredine ove godine, ali da bi se, ukoliko izostane veći priliv stranog kapitala koji bi ove godine trebalo da dostigne iznos od najmanje 1,7 milijardi evra, mogla suočiti sa ozbiljnim problemom. U tom kontekstu posmatrano, podatak da je za 11 meseci 2013. u Srbiju ušlo 643 miliona evra stranih direktnih investicija ( 2,2 odsto BDP-a), ne deluje ohrabrujuće. 

I mada u NBS tvrde da se ne cilja nijedna vrednost kursa dinara, i da se zalažu za „umerenu promenu kursa uz praćenje deviznih tokova“, činjenica je da je u 2013. godini na odbranu kursa potrošeno 435 miliona evra deviznih rezervi, koje su početkom 2014. iznosile oko 11,2 milijarde evra (bruto), odnosno oko sedam milijardi evra (neto) i pokrivale su sedmomesečni uvoz. 

„Na intervencije na međubankarskom deviznom tržištu 2010. godine potrošeno je više od 2,5 milijardi evra, 2011. oko 90 miliona, a 2012. godine 1,3 milijarde evra. Podsetiću da NBS sprovodi režim rukovođenog plivajućeg deviznog kursa, i koristi referentnu kamatnu stopu koja je trenutno na visokom nivou od 9,5 odsto. Na narednu odluku o visini referentne stope, u značajnoj meri će uticati kretanje kursa dinara prema evru. Imajući u vidu činjenicu da bi se veće kolebanje kursa negativno odrazilo na visoko evroizovanu privredu, realno je očekivati da se NBS uzdrži od snižavanja referentne stope, i to uprkos očekivanom padu inflacije“, procenjuje Jovović i podseća da je domaće međubankarsko devizno tržište plitko i da je u januaru 2013. promet iznosio 568 miliona evra. 

Prema oceni bankara, koji baš i nemaju razumevanja za najnovije intervencije NBS na međubankarskom deviznom tržištu, centralna monetarna institucija nastoji da pošalje jasnu poruku da će i u narednom periodu sprečavati kolebanja izazvana spoljnim ili unutrašnjim faktorima. Neki od njih smatraju da evro ne bi trebalo da pređe granicu od 118 dinara.