Kako se pere novac u Srbiji: Šampinjoni i stanovi

Neformalni sektor ekonomije u Srbiji iznosi 27 odsto BDP što kriminalnim akterima pomaže da novac koji zarade na ilegalnim tržištima prebace u zvanične legalne tokove. U Srbiji i Albaniji primetan je jak građevinski sektor gde u poslednje vreme dolazi do velikog porasta cena stanova. Tri mesta gde su primetne veće cene su Zemun, Subotica i Niš, rečeno je na konferenciji „Ilegalne ekonomije: organizovani kriminal i korupcija na Zapadnom Balkanu“.  

„Poslednjih godina pojavljuju se nove tipologija pranja novca i ono što je važno da kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana ne ograničavaju svoje operacije samo na Zapadni Balkan, pa se pretpostavlja da veliki procenat onoga što zarade ide preko“, rekao je Saša Đorđević iz Globalne inicijative za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala. 

Pema podacima španske policije, samo u Španiji ima oko 100 kriminalnih grupa sa Zapadnog Balkana i smatra se da su kriminalci koji dolaze iz Srbije i iz Rusije „veoma vični pranju novca“. 

Đorđević navodi da, uprokos tome što u celom regionu postoji funkcionalni bankarski sektor, velki broj transakcija se obavlja u gotovini. 

„Postoji ta neka vrste neformalne kulture da se poslovi izvršavaju mnogo više u gotovini što samim kriminalnim grupama i pojedincima olakšava posao da operu novac“. 

On kaže da procene zapadne Evrope,  pokazuju da neformalni sektor ekonomije u Srbiji izlazi na negde oko 27 odsto. 

„Celo to okruženje im (kriminalnim akterima) pomaže da novac koji zarade na ilegalnim tržištima prebace u formalnu ekeonomiju“, navodi Đorđević. 

On kaže da je,  pre svega u Albaniji i Srbiji, primetan „jak građevinski sektor“ gde dolazi do velikog porasta cena. „Kvadrat stana na Novom Beogradu je bio 1200-1300 evra, a sada je cena duplo viša“, navodi Đorđević. 

Prema njegovim rečima dešava se bum u građevinarstvu, a veoma često se dešava da ti stanovi budu prazni. 

Đorđević navodi da su tri mesta gde su primetne veće cene Zemun, Subotica i Niš. 

Neobičan porast prometa nekretnina u Srbiji

Promet nekretnina u Srbiji zabeležio je neobično visok porast između 2018. godine i 2020, iako su mnoge novoizgrađenje zgrade i dalje prazne. Porast građevinske industrije se nastavio i tokom pandemije kovida uprkos slabljenju opšte ekonomije,  piše u izveštaju Aktuelne cene: Analiza tokova ljudi, droge i novca na Zapadnom Balkanu koji je objavila Globalna inicijativa za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala. 

Kao primer se navodi sve veće zapošljavanje i nabavka materijala za projekat „Beograd na vodi“.

Stručnjaci tvrde da je ovo povećanje najverovatnije posledica ubrizgavanja značajne količine nedozvoljenih sredstava na tržište i ukazuju na to da je srpsko tržište nekretnina postalo regionalno čvorište za pranje novca putem nekretnina. 

Kako piše u Izveštaju, opštine širom regiona daju dozvole za gradnju, ali nemaju sredstva da nadgledaju šta se dešava. Takođe, iz istorijskih razloga zemljišne knjige i evidencije o građevinskim dozvolama su nepotpune i loše arhivirane. 

Žarišta na kojima se vrši pranje novca u Srbiji: Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Vrnjačka Banja, Niš, Čajetina. 

Od 1,8 milijardi do 4,6 milijardi evra opranog novca godišnje u regionu

Prema podacima UNODC pranje novca predstavlja približno 2,7 odsto globalnog BDP-a ili 1,6 triliona američkih dolara, dok se procene MMF-a odnose na 2 do 5 odsto BDP-a. 

U izveštaju piše da nije moguće navesti koliko se nezakonitog novca generisanog na Zapadnom Balkanu i u inostranstvu zaista pere u regionu, ali da se primenom ovih globalnih procenata na šest zemalja Zapadnog Balkana dolazi do cifre od 1,8 milijardi i 4,6 milijardi evra opranog novca godišnje. 

Za pranje novca manjih količina  često se koriste preduzeća čije poslovanje iziskuje mnogo gotovine poput barova, restorana, benzinskih pumpi, i taksi udruženja, piljara, hotela prodavnica suvenira, sportskih klubova, firmi koje prodaju i iznajmljuju automobile. 

Širom Srbije, posebno na Zlatiboru u Čajetini, na Kopaoniku, Paliću, u Vrnjačkoj Banji i u Vranju za pranje novca su takođe prijavljene prodaja voća i povrća (posebno pečurki) i upotreba ugostiteljskih radnji.

Od 2018. godine posmatrači primećuju da takva preduzeća uglavnom redovno menjaju vlasnike, nakon čega obično sledi skok prometa i zarade. 

Sve veći broj kazina u Srbiji izaziva ozbiljnu zabrinutost zbog izloženosti ove industrije pranju novca, ukazuje se u Izveštaju.

Prema predstavniku Europola kriminalni akteri širom sveta već ulažu velike prihode u aktivu kriptovaluta.

Prelazak na mrežu zbog Kovida 19 bi mogao biti trend i u Srbiji gde se tokom 2020. povećala razmena, kupovina i iskopavanje kriptovaluta.

Iako je gotovina važna, možda neće ostati glavno sredstvo razmene.