Kako se rade finansijski izveštaji u Srbiji?

Finansijske izveštaje preduzeća u Srbiji niko ne kontroliše, a svako može da ih radi bez ikakve odgovornosti.

Ovog časa na desetine hiljada računovođa i šefova računovodstava u skoro 400.000 pravnih lica – preduzeća (velikih, srednjih, malih i mikro) i preduzetnika sklapa lanjske poslovne knjige i priprema godišnje izveštaje o svom finansijskom poslovanju, piše Politika.

To je, tvrdi dr Pero Škobić, generalni sekretar Saveza računovođa i revizora Srbije, oduvek bio izuzetno veliki i odgovoran posao za celu tu struku, ali i društvo kome je, do pre petnaestak godina, bilo veoma stalo da sazna s kakvim je rezultatima poslovala privreda. Danas?

„Piši i popunjavaj onako kako ti gazda kaže”, oporo kaže naš sagovornik. Na naš upitan pogled, nije li možda neslana šala u pitanju, Škobić dodaje: „ Ne. Ne šalim se. Danas završne račune, koje Agenciji za privredne registre treba da preda do 28. februara, može da radi svako. Uopšte ne mora da bude školovani računovođa niti da za to ima profesionalno zvanje i znanje i da ima bilo kakav dokaz o tome. Pošto im ne treba struka i nauka ti ljudi su oslobođeni i od bilo kakve odgovornosti za ono što u formulare upišu i na kraju se i ne potpišu. I što bi za sve to bili odgovorni kada te finansijske izveštaje niko ne kontroliše”, opet će Škobić. 

Zar taj posao, sada ozbiljno pitamo, nije ipak Zakonom o računovodstvu regulisan i u njemu, koliko je poznato, postoje neke norme, pa i sankcije, jer je, ipak, reč o ozbiljnom poslu. Škobić na naša pitanje odgovara svojim pitanjem: 

„A ko je u Srbiji odgovarao zbog netačnih finansijskih izveštaja? Ko? Niko. I neće”, nastavlja Škobić i dodaje da „mi Međunarodne računovodstvene standarde, koje smo uzeli kao svoje, primenjujemo na svoj, balkanski način”. 

Zato nam se, upozorava, i dešavaju lomovi u bankama, visoki gubici u javnim i državnim preduzećima, ogromna poreska i međusobna dugovanja… Ogrezli smo u bezakonju i svakojakoj finansijskoj nedisciplini. 

„Čudimo se što niko ne veruje našim finansijskim i izveštajima revizora. Čemu čuđenje? Nama zakone i prateće propise, pogotovo pravilnike za njihovu primenu, pišu i pripremaju ljudi koji nikada nisu sastavili nijedan završni račun. Struka se već deceniju i po ništa ne pita. Caruju interesi malih grupa ljudi i veoma uticajnih konsultantskih kuća kojima idu u račun što komplikovanija pravila, jer ona iziskuju dodatna tumačenja i troškove”, uverava nas čelni čovek Saveza računovođa i revizora Srbije, člana Međunarodne i Evropske federacije računovođa, koji po Međunarodnim standardima edukuje profesionalne računovođe koji se priznaju u svetu i u našoj privredi, ali ih osporavaju činovnici Ministarstva finansija.