Kako se rodila učiteljica na klik

Učiteljici Sonji Vuković istekao je ugovor na zameni u jednoj osnovnoj školi samo dva dana pred poglašenje vanrednog stanja u Srbiji zbog pandemije korona virusa. Svesna da u novonastalim okolnostima verovatno neće imati novi posao do početka naredne školske godine, Sonja je došla na ideju da napravi portal preko koga bi držala onlajn časove đacima od prvog do četvrtog razreda. 

Neposredan povod da se upusti u ovaj, tada prilično neizvestan poduhvat, bio je trenutak kada joj se obratila majka deteta kome je povremeno pomagala u savladavanju gradiva i pitala je da li bi časove mogla da drži preko interneta. 

Od klasičnih onlajn časova ovaj projekat je u međuvramenu prerastao u edukativni centar za onlajn nastavu, koji pruža usluge individualne i grupne nastave za predškolce i đake nižih razreda osnovne škole, a takođe se realizuju i kreativne tematske radionice.

– Edukativni centar Učiteljica je nastao kao odgovor na potrebe dece i roditelja  dolaskom pandemije. Kada su učenici prešli na onlajn nastavu bila im je potrebna pomoć, jer u većini slučajeva nisu imali učiteljicu koju mogu nešto da pitaju, a mi smo uvideli priliku da personalizovanim pristupom učinimo mnogo više od pomoći u savladavanju gradiva – priča učiteljica Sonja za portal Nova ekonomija.

Prisećajući se početaka, kaže da je najteže bilo roditeljima da se uvere da je onlajn način rada sa decom tog uzrasta uopšte moguć. 

– Deca su ovaj način rada prihvatila lakše od roditelja, a mi smo pokazali da ne samo da je moguć, nego i da ima određene prednosti u odnosu na rad uživo. Jedina stvar koju deca u tom uzrastu ne mogu da urade sama jeste da se prvi put uključe na čas i da isprate neke tehničke zahteve. Kada roditelj pomogne u tom segmentu, na početku saradnje, učenici se brzo i lako upoznaju sa onlajn načinom rada – ističe Sonja.

Najčešći razlog zbog kojih joj se roditelji javljaju je želja da neko stručan pomogne detetu u savladavanju školskog gradiva. Međutim, sve više je i roditelja predškolaca, čija deca se kroz igru pripremaju za polazak u školu.

– Interesovanje za naše usluge je konstantno. U trenucima kada su škole bile zatvorene jeste postojala potreba za većim brojem časova, ali je od septembra broj učenika koji nam se javio veći. Činjenica je da nije isto ako čas u školi traje 30 minuta i ako traje 45. Koje su posledice toga ćemo tek videti. Naši učenici će nastaviti da koriste naše usluge i kada časovi budu ponovo trajali 45 minuta jer vrednost koju dobijaju na našim časovima je mnogo više od utvrđivanja školskog gradiva – uverena je Sonja. 

Na pitanje da li deli mišljenje nekih kolega da su današnji đaci prilično nesamostalni i da se mnogo više nego ranije generacije oslanjaju na pomoć roditelja i privatnih nastavnika,  učiteljica Sonja kaže da joj „nije neobično to što je nesamostalnost kod dece nastala kao posledica načina na koji se odrasle osobe odnose prema njima“. 

– Sasvim je očekivano da ako detetu ne pružite priliku da bude samostalno, ono to ne može ni postati. Rekla bih da se povećao broj odraslih koji nesvesno onemogućavaju detetu da postane samostalno, pa smo došli do toga da se povećao i broj nesamostalne dece. Odrasle osobe su tu da deci obezbede okruženje koje će ih podsticati da samostalno uče kroz iskustvo. S obzirom na to da smo svesni toga i mi radimo na projektima koji će pomoći roditeljima da to osveste – zaključuje učiteljica.

V. S.