Za prevencija poplava u Srbiji u 2018. i 2017. nije obezbeđeno dovoljno novca, a primer je održavanje zaštitnih i regulacionih vodnih objekata za šta je odvojeno ispod 60 odsto potrebne sume, navodi se u nedavno objavljenom izveštaju Državne revizorske institucije o prevenciji poplava u Srbiji.
Da bi se ispunili ciljevi Strategije o vodama, bilo je potrebno uložiti 99,5 miliona evra u 2017. godini, odnosno 102,5 miliona u 2018. u oblast zaštite od štetnog dejstva voda.
„Postojeći model finansiranja zaštite od voda nije obezbedio potreban nivo sredstava i u potpunosti je bio zavistan od budžeta Republike Srbije i AP Vojvodine”, ocenjuje se.
Ni branama se ne upravlja kako treba. Javna vodoprivredna preduzeća nemaju pouzdanu evidenciju o njima jer dve trećine brana nije uneto u registar vodnih objekata – od 173 brane popisano je 58.
Prema oceni revozora, zabrinjavajuće je što javno preduzeće Srbijavode nije unelo podatke za 21 visoku branu.
Pojedine brane nisu prenete na upravljanje javnim vodoprivrednim preduzećima, u skladu sa Zakonom o vodama. To, kako piše, znači da postoji rizik da se takvim branama ne upravlja na adekvatan način, a neke od njih nisu uključene u sistem zaštite od poplava, iako im je to jedna od osnovnih namena.
Sve navedeno može dovesti do toga da brane utiču na porast umesto na smanjenje rizika od poplava u naseljima nizvodno od brane, upozorila je Državna revizorska insitucija.
U izveštaju stoji i da preliminarna procena rizika od poplava 2011. nije ažurirana, karte ugroženosti i karte rizika od poplava nisu izrađene za 99 značajnih poplavnih područja, dok planovi upravljanja rizicima za teritoriju Srbije i za vodna područja, nisu doneti.
Bez karata rizika od poplava ne mogu se uraditi planovi upravljanja rizicima od poplava, procena potencijanih šteta od poplava, sprovođenje neinvesticionih mera odbrane i podizanje svesti javnosti.
Rok za pripremu i donošenje planova upravljanja rizicima od poplava bio je do 2017. godine.
Republička direkcija za vode nije pripremila plan za odbranu od poplava za vode 1. kategorije za 2016, 2018 i 2019.
Kašnjenje u donošenju operativnih planova nosi rizik da u vreme poplava ne budu jasno utvrđena ovlašćenja i odgovornosti.Ovo takođe ima negativan uticaj na lokalne samouprave koje na osnovu njih donose operativne planove za vode 2. reda.
Javna vodoprivredna preduzeća Srbijavode i Vode Vojvodine takođe nisu pripremili planove za vodna područja u svojoj nadležnosti što se odrazilo na kašnjenje Direkcije.
Kao ključne razloge navode nepostojanje metodologije za njihovu izradu, nedostatak novca, opreme I stručnog kadra. Međutim, revizor je napisao u izveštaju je da je metodologija doneta 2017. godine dok su novac, kadrovi i oprema bili donekle dostupni kroz sedam projekata vrednih 13 miliona evra koje su finansirale međunarodne organizacije.
PROČITAJTE JOŠ: VLADA SRBIJE AŽURIRALA LISTU SUBJEKATA ZA SPASAVANJE