Puno hteli, nešto započeli
Kako smo se nadali, dobro smo… pretekli. Prošle godine o ekonomiji se (ne)uobičajeno mnogo pričalo, reforme su bile na redovnoj agendi obraćanja predstavnika Vlade, ali mnogo od promena nismo videli. Ugovori o radu i dalje se sklapaju po „Lalovićevom“ zakonu i tako će ostati do daljnjeg, javna uprava čeka reorganizaciju, preduzeća su dobila svoje redovno sledovanje subvencija. Sve primedbe privatnih preduzetnika i dalje su, više-manje, ostale. Ništa, praktično, osim velike priče, nije učinjeno da se popravi privredna klima, pa je za nama još jedna godina u kojoj je, u poslovnom smislu, opstanak biznisa po sebi uspeh.
Zakon o radu i ostale Radulovićeve reforme
Posle nekoliko meseci izrade, rasprave, bojkota sindikata i očekivanj da bude donet, tekst novog Zakona o adu naglo je povučen i odlučeno da se to sve „prebriše“ i krene iz početka. Liberalnije radno zakonodavstvo, koje podrazumeva lakše otpuštanje, fleksibilniji oblici rada, manje administrativnog posla za firme i druge izmene najviše su išle u pravcu želja poslodavačkih udruženja. Očekivano, sindikati su se usprotivili predloženim izmenama. Neočekivano, dijalog je izostao, na javnu raspravu predstavnici sindikata su došli, ali ne da bi diskutovali nego da bi je (uspešno) opstruirali.
Zakon o radu jedan je od (sistemskih?) reformskih zakona koje je predlagao tada 2novi“, a sada već bivši ministar privrede Saša Radulović, dosad u javnosti poznat kao stečajni upravnik nekoliko preduzeća, pokretač nekoliko poslovnih projekata i bloger. Radulović je predstavljao „reformski“ deo rekonstruisane Vlade Srbije – dakle one ministre koji se zalažu za što dublje i što ekspresnije reforme. Često je nastupao, ili izgledao, kao slobodni strelac, odvojen od ostatka vlade. U paketu sa zakonom o radu, povučena su mu i druga dva – o privatizaciji i stečaju.
Poljoprivredni rekordi i plesnjivo mleko
Početkom februara prošle godine Srbiju je uzdrmao jedan tvit. Goran Ješić, pokrajinski sekretar za poljoprivredu i funkcioner Demokratske stranke, objavio je laboratorijske analize mleka u prodaji prema kojima je 29 od 35 uzoraka bilo prezasićeno aflatoksinima. Plesnjivo mleko je uzbunilo celu javnost i na kraju dovelo do smene ministra poljoprivrede Gorana Kneževića. Knežević je, pre nego što je zamenjen tokom rekonstrukcije Vlade, pokušao da umanji opasnost od plesni u mleku govoreći da je granica od 0,05 mikrograma po kilogramu uvedena nedavno i da je doskora bila deset puta veća – 0,5 mikrograma po kilogramu. Uostalom, tvrdio je Knežević, granica od 0,5 mikrograma je ista kao i u, na primer, SAD, da bi potom i pomerio decimalu i „prilagodio” domaća pravila američkim, čime je mleko jednim administrativnim potezom postalo, valjda, pitko.
Aflatoskin u mleku, inače, posledica je prisustva buđi u kukuruzu roda 2012. Iako je svojevremeno ukazivano da se kukuruz ne čuva dovoljno dobro i da vlaga ugrožava kvalitet te namirnice, na buđ u silosima niko nije obraćao pažnju sve dok, preko ishrane, otrovi nisu završili u mleku. Rezultat cele afere je uzbunjena javnost, pomerena granica, smenjen ministar, zatrovano mleko i gubici industrije od nekoliko desetina miliona evra.
Pred kraj godine novi ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će se granica dozvoljenog nivoa aflatoksina uskoro vratiti na evropski nivo od 0,05 mikrograma po kilogramu.
Rod kukuruza prošle godine procenjuje se na šest miliona tona, što je gotovo 85 odsto više nego 2012. I druge kulture su napredovale u odnosu na katastrofalnu 2012. Povećana je proizvodnja pšenice za 40,2 odsto (Delta agrar je uspeo da „dobaci” do prinosa od osam tona hlebnog žita po hektaru), šećerne repe za oko jednu trećinu, suncokreta za 30,2 odsto, a soje za 58,6 odsto.
Izvoz poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije takođe je pokazao znake oporavka, pa bi njegova vrednost, prema procenama stručnjaka, do kraja godine trebalo da je dostigla 2,6 milijardi dolara, uz suficit u razmeni od 1,1 milijardu dolara.
Nastavak teksta možete pročitati u sedmom broju štampanog izdanja „Nova Ekonomija“
Ова власт је шампион у задуживању Србије. Требало би се мало подсетити да је у јуну 2012.год. (када СНС преузима власт у Србији) дуг Србије је износио 15,5 МЛРД. евра. Значи сви владари Србије (Тито,па још и део дуга што је преузео од краљевине, Милошевић, Коштуница,Тадић) за 67 година владавине су износили 15,5 Мрлд.евра. За 4,5 година владавине СНС+СПС+ПС+ПСС+Кркобабићи*… дуг је увећан са овим задуживањем за 11 Мрлд. евра или ти за скоро 71% !?! При том су смањене плате и пензије, уведени разноразни порезе и акцизе… Ако неко може да разјасни, зашто се све ово и за кога ради? За добро Србије се ово сигурно не ради! Једино по мени разлог за ово је размахњивање разуздане политичке корупције! Овим силним парушинама се поткупљиује разноразна домаћа али и међународна подршка „реформској и европској власти Србије!“ Будуће генерације и генерације Срба и осталих,биће веома заостали док се сви ови дугови не врате…