Kako studentski protesti razaraju ekonomiju: Raste broj turista, trgovina, industrijska proizvodnja…

Protesti studenata širom Srbije zahuktavaju se, a tako se zahuktavaju i osude vlasti i tvrdnje da to „razara“ srpsku ekonomiju. Međutim, čini se da podaci za januar, koji su do sada dostupni, to negiraju, piše Danas.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izjavio da studentske blokade „nanose štetu svakom građaninu ove zemlje i razaraju ekonomiju“.

„Izdržaćemo mi to, uništili su tri meseca, pojeli, razorili ekonomiju za tri meseca, ali uspećemo da se podignemo“, rekao je Vučić, u razgovoru sa meštanima u Domu kulture, u Krepoljinu.

Predsednik je rekao da je, zbog blokada, januar bio ekonomski najlošiji mesec, te da je decembar 2024. bio rekordan po broju dolazaka turista, ali da su januar i februar „najlošiji zbog neodgovornih i neozbiljnih ljudi“.
Međutim, kako piše Danas, podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je „broj dolazaka turista u januaru ove godine bio veći za 16,1 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, a broj noćenja za 16,7 odsto“, što je direktno suprotno tvrdnjama predsednika.

Rast u broju noćenja domaćih turista veći je za 15,1 odsto, a broj noćenja stranih turista za čak 18,6 odsto.

Slično tome, RZS je objavio i da je industrijska proizvodnja u januaru bila za 0,4 odsto veća nego u januaru prošle godine, kao i da je promet u trgovini na malo u januaru bio za 6,7 odsto veći u tekućim cenama, a kada se isključi efekat inflacije, u stalnim cenama maloprodaja je povećana za 2,7 odsto.

S druge strane, u Srbiji zaista ima negativnih ekonomskih pojava, poput brojnih fabrika koje se oslanjaju na jednostavan manuelni rad, koje odlaze iz Srbije ili znatno smanjuju proizvodnju, zbog čega će ove godine bez posla ostati hiljade ljudi. Poslednja među onima koje su dobile subvencije, a sada dele otkaze je Drekslmajer, koji gasi proizvodnju i otpušta oko 2.000 ljudi, dok je neposredno pre njega i Džonson kontrols najavio veliki krug smanjivanja broja zaposlenih. Ipak, ništa od ovog nije posledica studentskih blokada, već hronične krize evropske autoindustrije, kao i strategije privlačenja investitora jeftinom radnom snagom koja raspolaže osnovnim veštinama. To je razlog zašto je kompanijama relativno lako da proizvodnju iz Srbije premeste na druge lokacije sa još jeftinijim radnicima.

Podsetimo, u poslednjih par godina ovakva sudbina zadesila je i radnike Džinsija, Benetona, Geoksa i drugih fabrika, mahom sa juga Srbije.