Kako su sankcije uticale na poslovanje NIS-a: Milionski gubici i poteškoće u isplati obaveza

Američke sankcije zbog ruskog vlasništva značajno su uticale na poslovanje Naftne industrije Srbije (NIS). Kako se vidi u nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, NIS je prošlu godinu završio sa gubitkom od oko 104 miliona evra. To, međutim, nije jedini problem koji su izazvale sankcije, jer se kompanija suočila sa time da ne uspeva da namiri sve obaveze.

Početkom prošle godine, Sjedinjene Američke Države uvele su sankcije NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva. U međuvremenu, NIS je nekoliko puta dobijao posebne licence kojima mu se omogućava rad, da bi konačna primena sankcija stupila na snagu u oktorbu 2025. Nakratko je i Rafinerija nafte u Pančevu prestala sa radom, a trenutno su u toku pregovori o prodaji ruskog paketa akcija mađarskom MOL-u.

Iako i sada NIS posluje sa posebnom licencom koju je izdao američki OFAC, posledice sankcija svakako se osećaju. Pre svega, prošlogodišnji rezultati NIS-a dramatično su lošiji u odnosu na 2024. Primera radi, prihodi od prodaje robe u 2025. iznosili su oko 18,4 milijarde dinara (156 miliona evra), za razliku od 2024, kada su prihodi iznosili 75,5 milijardi (643 miliona evra).

Za razliku od prethodne godine, NIS u 2025. nije ostvario profit, već gubitak od 12,23 milijardi dinara, odnosno oko 104 miliona evra. Godinu dana ranije, 2024, NIS je ostvario profit od 18,38 milijardi dinara, dakle oko 156,5 miliona evra.

“Za godinu koja se završila 31. decembra 2025. godine, Društvo je ostvarilo neto gubitak. Uprkos tome, Društvo je zadržalo visoku pozitivanu EBITDA (dobit pre kamata, poreza, amortizacije, prim. aut), što odražava otpornost njegovog osnovnog poslovanja i sposobnost da generiše operativne novčane tokove. Rukovodstvo je razmotrilo ovaj učinak u svojoj proceni sposobnosti Društva da nastavi sa poslovanjem i u planiranju mera za ublažavanje potencijalnih operativnih i finansijskih izazova koji proizilaze iz sankcija i poremećaja u snabdevanju”, navodi NIS u Napomenama uz finansijski izveštaj.

Kako se dalje navodi, “rukovodstvo kompanije je pripremilo prognoze novčanih tokova i procenilo mere za ublažavanje, uključujući tekuće angažovanje sa relevantnim organima, saradnju sa akcionarima (uključujući Vladu Republike Srbije) i druge operativne mere usmerene na obezbeđivanje kontinuiteta poslovanja”. Na osnovu tih procena, rukovodstvo “veruje” da će NIS moći da ispuni svoje obaveze kada dospeju na naplatu u barem 12 narednih meseci.

Brojni efekti sankcija

Takođe, u napomenama se dodaje da zbog neizvesnosti u pogledu obima sankcija, njihove primene, trajanja i razvoja geopolitičkog i ekonomskog okruženja, krajnji efekti na finansijski položaj NIS-a, rezultate poslovanja i novčane tokove ne mogu pouzdano da se procene na datum izveštaja.

Uprkos tome, sankcije mogu da imaju značajan negativan uticaj na NIS. Kako se navodi u napomenama, to se odnosi na ograničenja u pristupu međunarodnim finansijskim tržištima i transakcijama u američkim dolarima, poremećaje odnosa sa dobavljačima, kupcima i drugim poslovnim partnerima, potencijalna smanjenja prihoda i profitabilnosti usled ograničenih trgovinskih aktivnosti i operativne izazove, uključujući poremećaje lanca snabdevanja i povećane troškove vezane za nabavku sirove nafte, opreme i usluga.

Neki problemi već se osećaju, pored finansijskih gubitaka. Kako se navodi, NIS ima obaveze koje su vezane za koncesije u Angoli, u kojoj kompanija ima naftne i gasne operacije. Međutim, zbog “ograničenja nastalih usled sankcija”, NIS privremeno nije u mogućnosti da izmiri određene naknade za koncesiju po njihovom dospeću.

“Rukovodstvo je u stalnim pregovorima sa nadležnim organima kako bi se izmirile preostale obaveze. Na dan izveštaja, ove obaveze ostaju neizmirene, što izlaže Društvo riziku od neispunjenja ovih koncesionih obaveza”, navodi NIS i dodaje da kompanija ima rezerve sirove nafte proizvedene u Angoli čija procenjena vrednost pokriva preostale obaveze.

Takođe, avansna plaćanja su porasla sa 1,34 miliona u 2024. na 2,47 miliona dinara u 2025. godini, prvenstveno zbog operativnih ograničenja izazvanih sankcijama i dinamike plaćanja po ugovorima, navodi se u Napomenama uz finansijski izveštaj.

Potom, dividenda koja se isplaćuje za prethodnu godinu, dakle za 2024, iznosila je ukupno 4.595.042 dinara, odnosno 28,18 dinara po akciji, što je manje u odnosu na 2023, kada je akcija vredela 64,26 dinara. Dividenda je isplaćena 22. oktobra prošle godine, međutim, uz odlaganje isplate određenim akcionarima zbog primenjenih sankcija.

Kada je reč o kreditima, ovi ugovori sadrže klauzulu o prevremenoj otplati u slučaju da se NIS-u uvedu međunarodne sankcije. Međutim, do kraja prošle godine, poverioci nisu zahtevali da NIS isplati svoja dugovanja pre roka. Ipak, kako sama kompanija navodi, postoji neizvesnost koja se odnosi na potencijalnu primenu ove klauzule.

Čeka se dogovor o kupoprodaji

Podsećamo, sankcije NIS-u uvedene su u januaru prošle godine, zbog većinskog ruskog vlasništva. Nakon nekoliko meseci odlaganja, one su u oktobru stupile na snagu. Ubrzo je i pančevačka rafinerija prestala sa radom, ali je ponovo počela da radi polovinom januara.

To se desilo nakon što je OFAC krajem prošle godine dao dozvolu NIS-u da da do 24. marta 2026. pregovara o prodaji ruskog udela, kao i novu posebnu licencu koja mu je omogućila da nastavi rad. Tada se u javnosti pojavila informacija da se o prodaju ruskog udela pregovara sa mađarskim MOL-om. Ubroz su Gaspromnjeft i MOL potpisali okvirni sporazum o preuzimanju udela u NIS-u.

Do danas, posebna licenca je produžavana, a OFAC je 24. mart produžio rok za pregovore NIS-a i MOL-a do 22. maja.

Nova saznanja iz Mađarske: MOL će udeo u NIS-u ipak platiti 1,4 milijarde evra