Kakve su prognoze za građevinsku industriju u regionu?

U 2024. godini očekuje se pad u oblasti građevinarstva u zemljama jugoistočne Evrope, ali se računa i na preokret trenda već naredne godine, objavilo je Evropsko udruženje za prognoze u građevinskoj industriji (EECFA) na samom kraju decembra. Srbija je 2023. godine imala bolje rezultate nego što se očekivalo, privredni rast se  oporavio u drugoj polovini godine, a građevinarstvo zabeležilo nove rekorde, prenosi Biznis.rs.

Analitičari EECFA podsećaju da se u Srbiji gradnja zgrada konsoliduje na umeren način, dok niskogradnja beleži dvocifrenu stopu rasta.

„Ublažavanje inflatornih pritisaka takođe pomaže stabilizaciji tržišta, dok visoke kamatne stope ostaju glavna prepreka rastu u kratkom roku“, upozoravaju analitičari EECFA.

Kada se radi o regionu jugoistočne Evrope, kretanja u Rumuniji mogla bi najnegativnije da doprinesu smanjenju građevinske aktivnosti regiona tokom 2024. godine, dok predviđanja kažu da će ostale zemlje imati bolji učinak.

Građevinske industrije Bugarske, Hrvatske i Srbije takođe bi mogle da budu na višem nivou u 2025. nego u 2023. godini, prognozira EECFA.

U Bugarskoj se očekuje da će ekonomija te susedne zamlje u 2024. godini zabeležiti niži – ali pozitivan – privredni rast nego u prošloj godini.

„Dok će u periodu do 2025. godine niskogradnja i nestambena gradnja verovatno doprineti pozitivnim ciframa rasta, predviđa se da će stambena izgradnja beležiti zanemarljive stope, ako uopšte uspe da ostvari rast“, naveli su analitičari EECFA.

Hrvatsko građevinarstvo će, kako očekuju, nastaviti da raste, ali manje snažno u 2024. i 2025. godini u odnosu na brzi rast kakav se beležio tokom 2023. godine.

„Niskogradnja je spremna da postane najsjajnija zvezda na građevinskom nebu te zemlje“, prognoziraju analitičari EECFA.

Slovenačka građevinska industrija suočila se tokom 2023. godine sa ekonomskim izazovima pogoršanim nezapamćenim poplavama u avgustu, koje su prouzrokovale štetu od 10 milijardi evra.

Prognoze za Rumuniju su dosta pesimistične. Očekuje se usporavanje u građevinarstvu, kao i na nivou ukupne privrede.

„Najavljeni izbori, politički pritisak na smanjenje budžetskog deficita, visoka socijalna potrošnja i prelazak na novi programski period EU učinili su izazovnim fokusiranje na javne projekte. Situacija nije bolja ni na strani privatnih investicija, sa ‘zategnutim’ tržištem rada i sporim rastom potrošnje koji se očekuje u 2024. Ipak, do 2025. godine bi većina ovih prepreka mogla da nestane i da se ponovo beleži rast“, kažu analitičari EECFA.