Kanađani otkupljuju udeo u projektu za istraživanje bakra i zlata

Direktor kanadske kompanije Lundin Majning Pol Konibear izjavio je da je izvesno da će ta rudarska firma otkupiti 55 odsto dela istraživačkih prava američkog Friporta  (Freeport Mc Moran) na projektu bakra i zlata Čukaru Peki kod Bora.

Konibear je u intervjuu borskom listu Kolektiv pojasnio da je Lundin sa Friportom dugo razgovarao kako da zajedno izvedu ovaj proces i uveren je da projekat Timok na kome je nalazište Čukaru Peki i za američke partnere predstavlja stratešku imovinu.

„Počinjemo sa gornjom zonom koja će biti rudnik srednje veličine sa visokim sadržajem bakra, a Friport ostaje u igri i zajedno sa njima nastavljamo istraživanja u nižoj zoni. Time se, zapravo, ubrzava ceo proces“, kazao je Konibear, koji je i predsednik Lundina.

Američki Friport je ponudio Lundinu 55 odsto udela u gornjoj zoni nalazišta za 262,5 miliona dolara, ali pravo preče kupovine ima kanadska kompanije Reservoir Minerals, koja je vlasnik 45 odsto.

U Lundinu kažu da će rukovoditi projektom i da se podrazumeva da Reservoir Minerals neće primeniti svoje pravo preče kupovine.

„Lundin će, prema sporazumu, steći sto procenata Friportovog interesa u gornjoj zoni ležišta Čukaru peki i 28 odsto Friportovog interesa u nižoj zoni. Kanadska kompanija finansiraće sve troškove za razvoj gornje zone, a obezbediće i dodatnih 20 miliona dolara za ugovorene radove u nižoj zoni dok se ne uradi studija izvodljivosti“, objasnio je direktor Lundina.

„Mislim da je ovo idealno za nas i da možemo da stvorimo veliku vrednost za sve postojeće deoničare. Hoćemo da krenemo brzo i dobijemo rudnik bakra srednje veličine i sa velikim sadržajem za, nadam se, četiri do pet godina“, rekao je direktor Pol Konibear.

On je precizirao da će Reservoir zadržati 25 odsto udela u celoj imovini i, što se njih tiče, ništa neće da se promeni, osim što će projekat brzo da se pokrene što je dobro za sve deoničare.

Ranije je objavljeno da je istraživanjem u rejonu Čukaru peki, koje su sproveli američki Friport i kanadski Reservoir Minerals, do sada otkriveno 65 miliona tona rude sa srednjim sadržajem bakra od 2,6 odsto i zlata od 1,5 grama u toni.

Odatle je, prema podacima koji su objavljeni prošle godine, moguće izvući 1,7 miliona tona bakra i 98 tona zlata.

U istraživanje je do sada uloženo oko 60 miliona dolara, a pretpostavlja se da se Friport na prodaju udela u pravima na istraživanje u projektu Timok odlučio kako bi pokrio deo troškova u ostalim rudnicima zbog naglog pada cene metala na svetskoj berzi.

Konibear smatra, takodje, da su u Srbiji stvoreni povoljni uslovi za rudarstvo.

„Uslovi rudarenja su vrlo povoljni i srpska vlada pospešuje ulaganja. U Srbiji je mnogo pouzdanih izvođača, ekonomija je takođe progresivna, možda ne onoliko koliko u Evropskoj uniji, ali je okruženje veoma ozbiljno i zrelo za izgradnju rudnika“, dodao je on.