Kićanović: Iskustva srpskih radnika u Slovačkoj liče na trgovinu ljudima s ciljem eksploatacije

Iskustva naših radnika iz fabrike u Slovačkoj mogu se uporediti sa trgovinom ljudima, a dalja kršenja prava ljudi koji odlaze na rad u druge zemlje mogu se sprečiti samo međudržavnim sporazumima, ocenila je pravnica i savetnik sa mirno rešavanje sporova Olga Kićanović u Novom danu na N1.

„Ovo meni liči na najstrašniju trgovinu ljudima, sa ciljem radne eksploatacije, i ne mislim da je to problem samo tih ljudi“, rekla je ona.

Povodom priče o nehumanim uslovima za rad u „Samsungovoj“ fabrici u slovačkoj opštini Galanta, svom tromesečnom iskustvu u toj fabrici, u temi jutra govorio je i reporter Nedeljnika Dragan Krsnik.

On je rekao da ljudi koji na ovaj način pokušavaju da nađu posao gladni i da je jako važno zaštiti njihova osnovna ljudska prava. 

„Zaštita osnovnih ljudski prava, to je suština svega. Jednog dana pitaće i nas i vas naša dece da li stvarno niste mogli ništa da uradite“.

Kićanović je ocenila da se ovakvi slučajevi dešavaju uglavnom u južnokorejskim kompanijama, koje sa druge strane u svojim zemljama poštuju prava radnika.

„To se uglavnom dešava u južnokorejskim firmama, poput Jure, Samsunga, ne dešava se u Nemačkoj ili Švedskoj na primer. Jura je bila dva puta nagrađivana kao socijalno odgovorna u svojoj zemlji. Oni imaju razlicite parametre u svojoj zemlji i ovde“, rekla je Kićanović.

Ona je rekla i su da problem možda u civilizacijski drugačijim poslodavcima. 

Kako je rekla, civilizacijskim tekovinama su postavljni neki standardi ispod kojih ne bi trebalo ići u civilizivanim zemljama. 

„Ali vidimo da je situacija drugačija“, dodala je.

Slovačka je članica EU, i postavlja se pitanje kako je moguće da su u toj zemlji tako različiti kriterijumi za jednu grupu radnika i drugu. 

„Veliki je odliv naših ljudi. Ovo treba da postane međudržavno pitanje. Bez sistemskog, bilateralnog, međurdžavnog rešenja, ne može da se uredi ova oblast“, istakla je pravnica.

Nedefinisano je koga bi radnik u ovom slučaju mogao da tuži, trebalo bi da je poslodavac firma u Slovačkoj, a da firma koja šalje radnike uzima samo proviziju, ali i za to ona mora da obezbedi minimum radnih i ljudskih prava i uslova za ljude koje šalje. 

„Kako vidim, to nije slučaj“, dodala je.

Krsnik: Idete tamo gde vas pošalju, i nemate nikakvo pravo

Govoreći o svom iskustvu zapošljavanja preko agencije i rada u slovačkoj fabrici, Krsnik je rekao da mu je „posle bukvalo jednog, dva dana, bilo jasno kako to funkcioniše“. 

„I to je tako godinama, nije od juče“, naveo je.

Krsnik je ukazao da to što agencija ima licencu ne znači ništa za radnike.

„Potpisao sam sa agencijom ugovor o posredovanju. Najmanji je problem otići u Slovačku. Do bilo koje agencije možete doći jednostavno. Ali čim dođete na mesto gde treba da uđete u autobus, tada shvatite da ne znate gde idete. Trebalo je da idem u mesto Vodoradi, u potpuno drugu fabriku, a završio sam u drugom gradu. Njih zanima broj, imaju spiskove, vi ste nebitni, nemate nikakvo pravo. Idete tamo gde vas pošalju… ko vas pita“, rekao je Krsnik.

On navodi i da je individualno pitanje da li se ovakav posao finansijski isplati. Kako su naveli gosti, u samoj proizvodnji u ovim fabrikama radi 90 odsto ljudi iz Srbije.

„Svi sve znaju i ništa se ne događa. Kada znate, a znamo dva, tri dana ranije da će policija doći, o čemu onda pričamo“, upitao je Krsnik.

Kićanović je navela da treba videti kako zemlja EU toleriše tako duple aršine rada. 

„Tamo se primenjuje domicilno pravo, koje ne može biti gore jer su kriterijumi ujednačeni“.

„Postalo je društveno prihvatljivo ono što je društveno neprihvatljivo“, rekla je Kićanović i dodala da i sama koristi termin rada „na određeno“ ili „neodređeno“. 

„A taj termin u opste ne postoji. Ja sam počela da koristim ono što je neprihvaljivo“, rekla je.