Svi trgovci iz Kine posle osam dana navodnog odmora u subotu otvaraju svoje radnje u Srbiji.
Kineski trgovci nakon osam dana „odmora“ zbog „bolesti direktora ili službenog puta“, otvoriće zvanično u subotu svoje radnje. Kako pišu „Večernje novosti“, trgovci iz najmnogoljudnije zemlje sveta obećali su da će prijaviti sve radnike i konačno izdavati fiskalne račune.
U Tržnom centru na Novom Beogradu, nekolicina vlasnika je već u četvrtak prekinula odsustvo i počela da trguje. Kupci su, međutim, u kineskim buticima za kupljenu robu dobijali i fiskalne račune.
Proteklih nedelju dana sve kineske radnje u Srbiji bile su zatvorene, pred naletom poreskih inspektora. Oni su kontrolisali radne knjižice zaposlenih i fiskalne kase u više od 300 prodavnica u Beogradu, ali i u ostalim gradovima naše zemlje.
Cilj ove pojačane provere poreznika jeste da se konačno stane na put nelegalnoj prodaji koja je u velikoj meri zastupljena u radnjama čiji su vlasnici Kinezi. Njihov plan je bio i da se utvrdi i koliko ljudi je u kineskim trgovinama zaposleno legalno, a koliko „na crno“.
„Dobili smo instrukcije od Poreske uprave da u narednih nekoliko dana sredimo naše fiskalne kase i konačno počnemo normalno da trgujemo“, kaže Šen Hong, upravnik Kineskog tržnog centra u novobeogradskom Bloku 70.
„Prvobitan problem je nastao zbog toga što imamo različite cene za kupovinu jednog artikla i na veliko. Tako smo dosad za svaku robu u fiskalnoj kasi imali zavedenu samo jednu cenu i to onu za maloprodaju. Kada nam dođe kupac, koji bi da kupi, na primer, 200 jakni, mi to nismo znali kako da knjižimo, jer im cena tada nije ista kao za onog koji dođe i pazari samo jednu jaknu“, objašnjava on.
Šen Hong kaže da je cena jedne jakne oko 1.000 dinara, ali kada se uzima 200 komada, ona košta između 300 i 500 dinara.
U Kineskom tržnom centru u četvrtak su punom parom radile knjigovodstvene agencije, koje su Kinezi angažovali da im srede „papire“.
„Očekujem da ćemo sve papire pripremiti do petka. Neki su počeli da rade pre dva dana i nismo imali nijednu pritužbu, jer su svi uredno dobijali fiskalne račune. Mi hoćemo da radimo u Srbiji i spremni smo da se prilagodimo svim zakonima ove zemlje“, dodaje Hong.
U Poreskoj upravi kažu da će rezultati kontrole na teritoriji cele Srbije biti poznati u narednih mesec dana. U međuvremenu, napominju, da će stalno i bez prekida proveravati sve koji posluju sa gotovim novcem.
„Od početka godine je obavljeno više od 20.000 provera, a posebno su, po grupama, bili kontrolisani ugostiteljski objekti, splavovi, pekare, mesare i objekti brze hrane“, navode u Poreskoj.
Kineske prodavnice u Subotici rade normalno i bez bojazni od poreske inspekcije, jer, kako kažu u nekoliko velikih radnji, fiskalne račune izdaju redovno. Kinezi kažu da kroz fiskalne kase obračunavaju i popuste.
Li Sung, vlasnik jedne, od nekoliko stotina „kineskih“ radnji u Novom Sadu, kaže da sa inspekcijama nije imao problema, jer radi po zakonu. Ni ostali Kinezi u ovom gradu nisu imali veće probleme sa poreznicima, jer oštrijih kontrola nije ni bilo.
U Kragujevcu je bilo registrovano oko 45 kineskih radnji, ali gotovo trećina je zatvorena. Kinezi negiraju da ne izdaju fiskalne račune, a razlog za zatvaranje, kako kažu, manjih radnji je što žele da udruže kapital i lakše posluju. U Kragujevcu je poznat slučaj jedne vlasnice kineske radnje koja je sa 150 evra pokušala da podmiti inspektore koji su došli u kontrolu. Obaveštena je policija i protiv nje je podneta krivična prijava.
Nijedna kineska radnja u Čačku još nije zatvorena, niti o tome razmišljaju trgovci iz Kine, i pored toga što je ovde još odavno na snazi stroga kontrola izdavanja fiskalnih računa. Poslednjih nekoliko meseci u Nišu je zatvoreno desetak kineskih radnji. Od sedamdesetak kineskih trgovina, na prste jedne ruke mogu se pobrojati one u kojima se izdaju fiskalni računi.
Mnoge kineske radnje u Leskovcu i u četvrtak su bile zatvorene, a na vratima stoje obaveštenja u kojima se kao razlog navodi godišnji odmor njihovih vlasnika. Neki od njih su tek oko podneva odlučili da izlože svoju robu i ispred svojih lokala, kao što to inače čine.
„Sve je ovde bez papira. Niko od nas koji radimo kod Kineza nije prijavljen, umesto zakonskih 40 na poslu provedemo i po 68 sati nedeljno, a za godišnji odmor neće ni da čuju“, kaže radnica u jednom od kineskih tržnih centara.
Smatram da u našoj zemlji ima interesovanja za književnost, ali u nedovoljnoj meri, posebno kod mlađih generacija. Čitanje knjiga, odlazak u pozorište i na druge kulturne događaje znatno je smanjeno u odnosu na period prethodnih decenija, kada su napredne tehnologije bile manje razvijene. Najveći problem je kod mladih koji smatraju da u današnje vreme nisi „cool“ i „in“ ako čitaš knjigu, što kao posledicu ima da odrastu bez želje da se ikada okrenu čitanju. To je velika šteta i nedostatak društva. Trebalo bi u što većoj meri reklamirati kulturu i naći put kako pristupiti mladima i pridobiti ih da se okrenu pravim vrednostima.