Nakon upravo okončane nove procene vrednosti kapitala fabrike, tender za ponovnu podaju Zastave kovačnice u bankrotu zakazan je za početak naredne sedmice, preciznije za 24. april.
Ponovna procena kapitala Kovačnice organizovana je, pošto je ona prošlogodišnja, na zahtev najvećeg poverioca, Poreske uprave Srbije, sa potraživanjima od 320 miliona dinara, stavljena „ad akta“.
Vrednost Kovačnice kao pravnog lica, prema novoj (ovogodišnjoj) proceni, iznosi 848,85 miliona dinara, ili 6,75 miliona evra. Novoprocenjena vrednost za 1,1 milion evra veća je od one koju lane nije prihvatila Poreska uprava. Rok za primedbe poverilaca na novu procenu vrednosti traje do 21. aprila, a Poreska uprava, kao ni ostali poverioci do sada je nisu osporavali. U Kovačnici se nadaju da niko od poverilaca ovoga puta neće imati primedbe na procenjenu vrednost firme, dok u kragujevačkom Privrednom sudu tvrde da su se konačno, dve i po godine od pokretanja stečaja u Kovačnici, stekli uslovi za organizovanje tenderske prodaje te fabrike od strateškog značaja za domaću privredu, pre svega za domaću vojnu industriju.
Tendersku dokumentaciju Zastava kovačnice, uplatom depozita od po 1,37 miliona evra, otkupile su, saznaje naš list, četiri kompanije: dve domaće, od kojih je jedna Zastava oružje, te po jedna kineska i italijanska. Početna prodajna cena fabrike na predstojećem tenderu je 50 odsto od novoprocenjene vrednosti preduzeća, odnosno nešto više od 3,4 miliona evra.
Poznavaoci ove problematike smatraju, sasvim osnovano, da bi za Kovačnicu, ali i domaću privredu najbolje bilo kad bi tu firmu kupila Zastavina fabrika oružja, čija proizvodnja uveliko zavisi od redovne isporuke otkovaka. U Srbiji ima još kovačnica, ali je ona Zastavina, kad je vojna proizvodnja u pitanju, ipak, najkvalitetnija. Tim pre što Zastava Kovačnica otkovke za vojnu industriju proizvodi ravno 160 godina.
Zastava Kovačnica je, podsetimo, jedina bankrotirana fabrika u Srbiji, a verovatno i šire, u kojoj bankrot nije obustavio proizvodnju. Naprotiv, Kovačnica je prošle godine proizvela i Zastavi oružju, te automobilskim kompanijama u Nemačkoj, Austriji, Sloveniji, Mađarskoj i Rumuniji isporučila 1.700 tona otkovaka, što jeste tek 15-ak odsto od potencijala fabrike, ali je proizvodnja, u kojoj je angažovano oko 160 radnika, organizovana u kontinuitetu, bez dana zastoja.
Profit u Bugarskoj, dugovi u Kragujevcu
Propadanje Zastava kovačnice počelo je nakon privatizacije preduzeća koje je, 2005, kupio bugarski biznismen Valentin Zaharijev. Fabrički sindikat, radnici i manjinski akcionari godinama su upozoravali javnost i nadležne državne organe da Zaharijev uništava Kovačnicu iznošenjem profita u Bugarsku i ostavljanjem dugova preduzeća u Kragujevcu. Država nije reagovala, iako ima indicija da je Zaharijev, pored Kovačnice, uništio još nekoliko srpskih fabrika.