Kladionice uplatile više od 28 milijardi dinara u budžet: Prihodi države od klađenja nastavljaju da rastu velikom brzinom

Tržište igara na sreću nastavlja da raste, a samim tim, rastu i prihodi koje država ostvaruje od kladionica. Samo u prošloj godini, kladionice u Srbiji su u državnu kasu uplatile više od 28 milijardi dinara. To je gotovo 35 odsto više nego 2024.

Kladionice, uprkos tome što mogu da izazovu ozbiljnu zavisnost, a samim tim utiču na socijalni život, porodične i poslovne odnose zavisnika – posluju unosno. One, takođe, imaju obavezu da državi plaćaju više vrsta različitih naknada.

Pre svega, kladionice su u obavezi da plaćaju naknade za organizovanje igara na sreću, u skladu sa Zakonom o igrama na sreću. Konkretno, naknada za priređivanje klasičnih igara na sreću iznosi 60 odsto osnovice koju čini razlika između ukupne vrednosti primljenih uplata i ukupnog iznosa fonda dobitaka.

Naravno, država prihoduje i kroz poreze na dobitke koje ostvaruju igrači, ali i kroz klasične namete poput PDV-a, poreza na dobit preduzeća, poreza na zaradu zaposlenih…

Prema poslednjim podacima Uprave za igre na sreću, samo u 2025. godini, kladionice i drugi priređivači igara na sreću su u budžet Srbije, kroz različite oblike nameta, uplatili više od 28 milijardi dinara. Ovaj iznos obuhvata naknade za organizovanje klađenja, elektronskog klađenja, igre na automatima…

Krenimo redom. Na ime naknada za posebne igre na sreću u kockarnicama, u budžet je uplaćeno skoro 659,7 miliona dinara. To je povećanje od čak 76,62 odsto u odnosu na 2024. godinu, kada je u budžet na ime ove naknade uplaćeno oko 368 miliona.

Potom, od naknada za posebne igre na sreću na automatima, u budžet je prošle godine uplaćeno 11,3 milijardi dinara, 37,24 odsto više u odnosu na 8,2 milijarde, koliko je uplaćeno u 2024. Naredna je naknada za klađenje, na čije ime su u budžet uplaćene četiri milijarde, što je povećanje od 20,25 odsto u odnosu na 2024, kada je na ime ove naknade uplaćeno oko 3,4 milijarde.

Takođe, kladionice koje priređuju elektronsko klađenje, uplatile su u budžet gotovo 9,8 milijardi dinara. To je ponovo povećanje u odnosu na 2024, i to od 52,66 odsto. Naime, godinu dana ranije, u budžet je, na ime ove naknade, uplaćeno oko 6,4 milijarde dinara.

Kada se saberu sve naknade od posebnih igara na sreću, dolazimo do ukupnog iznosa od 25, 8 milijardi dinara. I to nije sve.

Ukupne uplaćene naknade za priređivanje klasičnih igara na sreću iznosile su oko dve milijarde, a za nagradne igre u uslugama i robi još 165 miliona. Interesantno je da su ovo jedine kategorije naknada u kojima se vidi pad, odnosno jedine kategorije kod kojih se 2025. u budžet uplatilo manje novca nego 2024. godine. Naime, pad kod klasičnih igara na sreću iznosio je 6,07 odsto, a kod nagradnih igara 17,82 procenta.

Dakle, u državnu kasu je u prošloj godini, na ime različitih naknada, uplaćeno tačno 28.080.015.146 dinara, iliti više od 239 miliona evra. U odnosu na 2024, to je rast od 34,74 odsto. Naime, godinu dana ranije, kladionice su u budžet uplatile oko 20,8 milijardi dinara.

Najveći udeo u ovom iznosu imaju automati, čak 40,3 odsto. Slede onlajn klađenje (34,8 odsto), kladionice (14,5), Državna lutrija (7,5), kazino (2,3) i nagradne igre (0,6).

Smanjuje se broj kladionica

A kada se posmatra ukupan iznos naknada, 2025. godina bila je “istorijska”. Naime, od 2018. godine, pokazuju podaci Uprave za igre na sreću, vidi se konstantan rast u naknadama koje se slivaju u državni budžet.

Naime, od 2018. do 2025, budžetski prihodi od kladioničarskih naknada porasle su za čak 263,4 odsto, odnosno 3,6 puta.

S druge strane, tokom prethodnih godina beleži se pad broja kladionica i sličnih objekata. Naime, poslednjeg dana 2025, u Srbiji je poslovalo 2.849 kladionica – 66 manje nego u 2024. A i u 2024, u kojoj je poslovalo 2.915 kladionica, takođe je zabeležen pad, baš kao i u 2023.

Od 2.849 kladionica, njih 776 poslovalo je u Beogradskom okrugu. Najviše kladionica, 112, nalazi se na Novom Beogradu, a najmanje u Sopotu – pet.

Interesantno je da se i na početku ove godine, broj kladionica u Srbiji smanjio.

Naime, zvanični podaci pokazuju da je 27. februara u Srbiji bilo 2.836 kladionica, što je 13 manje nego prošle godine. Samo u Beogradu, zatvoreno je devet kladionica.

Veći budžetski prihodi zbog novog zakona

Jedan od razloga za uvećane prilive u budžet jesu i izmene Zakona o igrama na sreću, koje su usvojene krajem 2024. godine. Tim izmenama, zapravo su uvećane naknade koje kladionice moraju da plaćaju državi.

Tako, primera radi, za slot-mašine se plaća porez od 15 odsto na osnovicu koju čini razlika između ukupno uplaćenog novca i ukupno dodeljenih dobitaka igračima, a pre izmena zakona, ova naknada iznosila je 10 procenata. Što se tiče klađenja i onlajn klađenja, naknada takođe iznosi 15 odsto od osnovice. S druge strane, na elektronske igre na sreću koje se prenose uživo ili imaju odložen prenos, u kojima igrači igraju protiv priređivača (primera radi rulet), naknada iznosi 25 odsto, ali u oba slučaja, ukupni mesečni iznos naknade ne može da bude manji od 50.000 evra.

Naravno, priređivači igara na sreću su bili nezadovoljni izmenama zakona koje su donele visoke namete, ali njihove primedbe uglavnom nisu prihvaćene. Država je, naime, smatrala da je ova odluka ekonomski opravdana.

Pored priređivača igara na sreću, država oporezuje i dobitnike. Naime, po Zakonu o porezu na dohodak građana, u kategoriju „ostali prihodi“ spadaju i dobici od igara na sreću. Oni se oporezuju po stopi od 20 odsto. Igrači su dužni da plaćaju porez na sve dobitke veće od 147.757 dinara.

Za kladionice u Srbiji nema krize: Drastičan rast profita najvećih igrača u prošloj godini, zaradili više od 120 miliona evra