Ministar privrede Goran Knežević rekao je da će Vlada Srbije raditi na poboljšanju poreskog sistema, ali da još nije vreme za smanjenje poreza i doprinosa.
Povodom zahteva Mreže za poslovnu podršku da se smanje porezi i doprinosi na zarade i uvede progresivno oporezivanja plata Knežević je za Radio Beograd 1 rekao da će se njegovo ministarstvo u narednom periodu odrediti prema tim predlozima i primeniti sve što je moguće.
On je ocenio da je poreski sistem komplikovan i da se ne može preseći odjednom.
„Lepo je čuti ovakve zahteve. Svi se mi zalažemo za veću proizvodnju i manje poreze i doprinose. Pitanje je samo da li je moguće da 1,7 miliona penzionera dobija penzije, da li je moguće da milion ljudi u javnim službama i administraciji prima plate i da li je moguće da naše školstvo i zdravstvo funkcioniše, ako smanjimo poreze i doprinose“, upitao je Knežević.
Istakao je da su porezi i doprinosi u Srbiji najmanji u okruženju i da su na nivou zemalja koje imaju najbolje poreske sisteme.
Knežević je podsetio da su u proceduri izmene Zakona o finansiranju lokalnih samouprava i najavio da će neke mere iz oblasti poreske politike biti pripremljene i u budžetu za 2017. godinu.
Mreža za poslovnu podršku je u otvorenom pismu ministru privrede Goranu Kneževiću naglasila da srpski privrednici više od 10 godina čekaju sprovođenje tri ključne reforme za promenu poslovnog okruženja u Srbiji – smanjenje poreza i doprinosa na zarade, skupih kredita i uvođenje kontrole nad brojnim nametima lokalnih samouprava.
U svim istraživanja sprovedenim u privredi u periodu 2005 – 2016. godine privrednici su zahtevali ove tri krupne reforme, ali nijedan od prethodnih ministara privrede nije uspeo da ih sprovede, ocenila je Mreža.
Rezultati izostanka tih reformi su da je u proseku svako privredno društvo u Srbiji zaduženo na nivou od 196 odsto visine svog osnivačkog kapitala, što znači da posluje na ivici bankrota. Prosečni rokovi naplate potraživanja u prvoj polovini 2016. godine bili su 132 dana, po čemu je Srbija negativni evropski rekorder, zajedno sa Bosnom i Hercegovinom.
Tek svaka 18 firma u Srbiji bavi se nekim oblikom proizvodnje koja je osnovni pokretač izvoza i od koje direktno zavisi društveno bogatstvo i životni standard stanovništva evropski prosek je svaka četvrta firma.