Ko je Branislav Grujić: Rusko-kiparske pare grade projekte po Srbiji

Branislav Grujić je prestao da se pojavljuje u javnosti u Srbiji, barem da daje izjave u vezi ekonomskih tema. Dok je istupao u javnosti uglavnom je kritikovao vlast, ali i predlagao niz kreativnih rešenja za aktuelne ekonomske probleme. Najviše se i bavio pitanjem zemljišta i uređenjem ove oblasti. Da li su kreativne ideje u međuvremenu presušile za ovog biznismena, nije jasno. Ono što je jasno da je Grujić u međuvremenu od tih istih vlasti dobio unosne poslove za svoje privatne kompanije u Srbiji. Nova Ekonomija je pisala i o Prokopu, na kome je Grujićeva firma Railway city podigla poslovni kompleks u privatno javnom partnerstvu sa državom koji je ostao nepoznat javnosti.

Grujić je prema lokalnim medijima karijeru počeo u Rusiji gde je takođe imao građevinsku firmu. O tom periodu se malo zna, ali se u Srbiji pojavljuje u medijima od 2007. godine kao privrednik „koji se pita za mišljenje“. U poslednjih nekoliko godina retko se pojavljuje u javnosti. Njegova kompanija PSP Farman Holding dodala je nedavno u svoju polje delatnosti i – rudarstvo.

OD 1992. godine radio je kao direktor inženjeringa u Jugodrvu i na tom položaju ostao do 1994. godine, kasnije je postao i direktor i vlasnik Jugodrva. Grujić je kupio akcije kompanije u 2003. godini i potpuno istisnuo male akcionare, iako je i prodaja akcija kompanije bila ilegalna. Na zahtev malih akcionara, direktorka Beogradske Berze donela je u dva navrata odluku o skidanju s trgovanja akcija “Jugodrva” i prenela je slučaj Komisiji za hartije od vrednosti. Jugodrvo je potpuno uništeno, a kupljeno je od strane čelnih ljudi u kompaniji. Grujić je postao većinski vlasnik 2003. godine da bi potom usledilo ono što smo gledali i u drugim firmama otpuštanja, penzionisanja i slanja na biro rada.

On je u pauzi od 1994. godine otišao iz zemlje i krenuo privatan posao u Rusiji, pre povratka 2003. u Srbiju. Prvi veliki pomak odigrao se 1997. godine kada se ujedinjuje sa firmom PSP, čiji je jedan od osnivača i generalni direktor Arkadije Blank.

Na zvaničnoj internet prezentaciji PSP Farman Holdinga u poruci predsednika koju zajednički potpisuju Grujić i Blank ističe se da je taj holding uključuje “nekoliko ruskih i evropskih preduzeća sa svojim jedinstvenim znanjem, iskustvom i reputacijom” koje od prvog dana žele da budu lider u građevinskim operacijama na tržištu nekretnina. Na sajtu je i prezentacija projekta Prokop.
Prema njegovoj zvaničnoj biografiji na Vikipediji, po završetku osnovne i srednje škole u Nemačkoj i u Srbiji, diplomirao je kao inženjer na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Govori četiri strana jezika: nemački. engleski, ruski i italijanski.

Grujićeva karijera je počela odmah po diplomiranju, kad je postao jedan od najmlađih asistenata za teorijsku mehaniku u istoriji Univerziteta u Beogradu. Odmah potom, 1992. postaje direktor inženjeringa u Jugodrvu, i ostaje na toj poziciji do 1994. kada odlučuje da ode iz Jugoslavije. Godine 1991, osniva kompaniju FARMAN ENGINEERING kojom kasnije i ostvaruje proboj na rusko tržište. Nova kompanija, PSP-FARMAN Holding nastaje 1997. spajanjem dve investicione i građevinske kompanije, PSP i FARMAN ENGINEERING.

PSP-Farman Holding je multinacionalni i multifunkcionalni investicioni holding za nekretnine sa 20 godina rada i sa više od 200 završenih objekata sa ukupno izgrađenih više od 3 miliona kvadratnih metara, stoji u biografiji.

Kako stoji na internet prezentaciji kompanije, PSP-Farman Holding je švajcarska kompanija sa kancelarijama u Moskvi, Kijevu, Beogradu, Briselu, Ženevi, Trstu i Londonu i njen fokus je na tržištu nekretnina u Rusiji, Ukrajini, Srbiji i Velikoj Britaniji.

Grujić je član Srpsko poslovnog kluba Privrednik, čiji je bio predsednik od 2010-2012. godine. Kopredsedavajući je Poslovnog saveta Srbija-Rusija pri Privrednoj komori Srbije, kopredsednik je međuvladine organizacije „Russian-Serbian Business Dialogue“ (RSBD), kao i član Udruženja Korporativnih Direktora Srbije.

Grujić je akcionar u Mokrogorskoj školi menadžmenta i potpredsednik je UO KK Partizan.

Kada se pogledaju njegovi nastupi u medijima ranijih godina uglavnom je kritikovao ekonomsku politiku koja je bila prespora sa rešenjima, ali je i sam nudio neka rešenja.

PSP Farman postala je vlasnik zgrade Kluz u centru Beograda početkom 2007. godine. Te godine je u intervjuu nedeljniku Vreme rekao da se razvija lokacija Kluza u dva pravca, da se vrati trgovinska namena, a drugi je, „vezan za mogućnosti koje daje izgradnja, pravljenje jednog hotela sa pet zvezdica“, rekao je tada.

„U Srbiji je i dalje primetno nasleđe starog socijalističkog sistema, kada su sve investicije bile državne, odnosno društvene. Tako i dan-danas Srbija je verovatno jedina zemlja koja za početak radova traži završenu izvođačku dokumentaciju, iako svuda u svetu izvođačka dokumentacija i odgovornost dokumentacije leži u trouglu projektant–investitor–izvođač, sa jasno definisanim pravilima. Danas nikome nije jasno kako iko može da kontroliše privatni kapital.

U istom intervjuu je govorio i o lobiranju za srspki biznis u Rusiji, za koji je smatrao da nije potreban.

„Rusija je velika zemlja koja vodi veliku politiku i veliki biznis. Postoje, naime, interesi i ako se oni poklope dolazi do posla. U suprotnom, posla nema. Rusija je nezadovoljna tretmanom svoga biznisa u Srbiji. Za to ima mnogo razloga. Mi, kao biznismeni „sa one strane“, duboko smo zahvalni ruskoj državi što je omogućila i što još omogućava da radimo na tom tržištu, jer su nam otvorili vrata kada je bilo najteže, kada se počinjalo, i jer nam je pružena mogućnost da tamo radimo. Vrlo verovatno, te prepreke koje postoje u Srbiji, a koje vrlo brzo mogu biti sklonjene, brzo će nestati i ruski biznis će naći svoj interes

U 2011. godini tražio je od Nardone banke Srbije da reprogramira kredite na period od dve godine. Grujić, u to vreme predsednik srpskog poslovnog kluba „Privrednik“ da je predlog i da se što pre donesu svi potrebni propisi koji su neophodni za donošenje Zakona o refinansiranju među privrednim društvima i bankama u Srbiji. On je takođe predložio i da se omogući, ukoliko banke nemaju svež novac, da se iz deviznih rezervi NBS obezbedi iznos od 1, 2 milijarde evra da bi srpska privreda održala dosadašnji nivo finansiranja.

„Ukoliko dođe do pada kreditnih aktivnosti i povlačenja prekograničnih kredita, srpska privreda će „klecnuti“ i nastaće novi talas otpuštanja radnika i zatvaranja firmi“, upozorio je Grujić tada.

Šest udruženja privrednika, kao i Savez ekonomista Srbije objavili su tada javni apel u kojem tvrde da im komercijalne banke ozbiljno ugrožavaju poslovanje i traže od NBS da iskoristi sve raspoložive instrumente i utiče na bankarske organizacije da smanje kamatne stope i zadrže bar isti nivo kreditiranja kao i minule godine.

U 2011. godini se Grujić pojavljuje u medijima da objasni da Pokret privrednika Srbije nije stranka i ne namerava da ide na izbore, već želi da građanima pokaže gde se srpska privreda danas nalazi i kako da naša zemlja bude sređen prostor za život i rad. On je ocenio da u aktuelnom stanju „iščekivanja, nedoumica, pesimizma“ preduzetnici i privrednici ne razmišljaju o stvaranju nečeg novog i širenju poslova, kako da zaradjaju, zapošljavaju ljude i razvijaju poslovanje nego „samo gledaju kako da prežive“.

Grujić je rekao da je stvorena svest da „povlačenjem u mišje rupe“ privrednici neće pomoći ni sebi, ni građanima ni političkoj eliti. „Naš cilj nisu izbori već Srbija kao sređen prostor za život i rad. Ne smemo dozvoliti da naša deca izgube mogućnost da ostanu ovde“, rekao je Grujić.

U 2012. godini bio je i jedan od kandidata za ministarsku funkciju u novoj vladi kao nestranačka ličnost Prema pisanju medija, to je bio dogovor predsednika SPS i URS Ivice Dačića i Mlađana Dinkića sa dojučerašnjim liderom naprednjaka Tomislavom Nikolićem. Međutim, ovoj ideji usprotivio se, navodno, Aleksandar Vučić koji je javno na sednici Glavnog odbora SNS poručio da “naprednjacima neće upravljati tajkuni ili druge stranke, već Predsedništvo i GO partije”. Vučić je rekao da “poštuje Grujića” i da se njegova izjava o tajkunima odnosila “na nešto mnogo krupnije”. On tada nije ni potvrdio, ali ni negirao kanditaturu.

Grujić se u vestima te iste godine pojavljuje kao potpredsednik Nacionalnog saveta za privredni oporavak. Tada je govorio o urgentnim merama za oporavak realnog sektora, među kojima je minimum administrativnih procedura i prepreka za obavljanje delatnosti, uz smanjenje svih troškova administriranja, što bi dalo idealan ambijent za investiranje. Odgovarajući na pitanje da li 10 najvećih privatnih kompanija u Srbiji može da doprinese rastu investicija i otvaranju novih radnih mesta, Grujić je rekao da se ne treba fokusirati prvo na njih, iako sigurno imaju veliki potencijal, naglašavajući da Nacionalni savet mnogo više očekuje od malih i srednjih preduzeća.

„Očekujem da se iz Fonda za razvoj obezbedi 0,5 milijardi evra baš za podsticanje malih i srednjih preduzeća, koje treba da dobiju mogućnost da se dalje razvijaju ili opstanu,“ naglasio je Grujić, u to vreme direktor kompanije PSP Farman.

Grujić je 2013. godine tvrdio da nije čuo da domaći privrednici kuju plan da sklope pakt s državom. Naime, tabloidi u Beogradu su pisali o lobiranju srpskih tajkuna kod aktuelnih vlasti da bi izbegli istrage o poreklu imovine. Grujić je tada rekao da na prvu loptu nema komentar, ali da je interesantno je da se o tome razmišlja. Kako je izjavio tada, nije znao koliko je moguće „napraviti takav sistem u demokratskim uslovima“.

Na Kopaonik biznis forumu govorio je o problemima u građevinarstvu 2019. godine i upozorio na odliv domaće radne snage u Evropu iz ovog sektora, te naglasio važnost subvencija za ovu granu. Paradoks je što od 2009. imamo pad zaposlenih u građevinarstvu i to što sve više velikih projekta u Srbiji rade strane firme, a sve manje domaće firme, ocenio je tada.

Još jedan paradoks je to što većina njegovih kompanija koje posluju u Srbiji su u vlasništvu kompanije sa Kipra. Preko kiparske firme Merlaco Holdings Limited u kojoj se Grujić jedan od direktora, on je vlasnik PSP Farman Holding i PF Aviation. Blank i Grujić koji predvode ovaj holding u Srbiji, prema pisanju portala Krik iz 2017. godine, pominje se i u jednoj malteškoj kompaniji. Tada je KRIK objavio da se Grujić, srpski biznismen koji već godinama živi u Rusiji, u projektu Rajski papiri pojavljuje se kao suvlasnik malteške kompanije PF Properties Limited, a da mu je partner upravo Rus Arkadij Zelmanovič Blank

Railway city iz Beograda je u 100 procentom vlasništvu kompanije Railway city LTD čije je sedište u Nikoziji, na Kipru. Firma je osnovana 2019. godine, a njen osnivač tada je bila istoimena firma u Holandiji.

Do 2020. godine ova kompanija je bila u suvlasništvu firmi Railway city B.V. iz Holandije i Railway city LTD iz Bugarske, sa učešćem po 50 odsto.

Od projekata koje je PSP farman uradio do sada ističu se neki u Rusiji, kako stoji na prezentaciji kompanije, ali i stanica Prokop, kula i kompleks West 65 i hotel Marriott u Beogradu.

Grujić je 2023. godine uplatio nešto više od 12 miliona dinara košarkaškom klubu Partizan i tada je bio na prvom mestu liste najvećih donatora.

Bio je član Nadzornog odbora Koordinacionog centra za Kosovo i jug Srbije, ali je imao „vrlo pasivnu funkciju u tom telu“. Tada je rekao da je njegov stav oduvek bio da je Kosovo, osim politčkog, i ekonomski problem.
„Mislim da država nije dovoljno stala iza tima za Kosovo, u ekonomskom smislu, jer ne mogu da shvatim da od 2000. godine, otkada Odbor postoji, nismo bili u stanju da, barem na severni deo Kosova, dislociramo neke proizvodne pogone, da tim ljudima pružimo neke uslove za život i za rad zbog kojih bi tamo ostalo;2 rekao je Grujić.

Vlasnik PSP Farman i Railway city-ja je u poslednje vreme najpoznatiji kao prvi, privatni investitor Prokopa. O ovom privatno-javnom partnerstvu se ne znaju detalji, ali se zna da je ova gradnja nikla na železničkoj stanici u obliku zgrada komercijalne namene, te da stara konstrukcija koju nose stubovi nije sigurna i da su potrebene prepravke. Komercijalne objekte su kupile državne kompanije, pa ostaje nejasno zašto je država potpisala sa privatnim investiorom ovaj projekat, koji se prodaje za unosne pare nazad državnim kompanijama.

Telekom i Dunav useljavaju radnike na Prokop uprkos slabim gredama: Kvadrat plaćali između 5.000 i 6.000 evra