Brojkom od 780.000 zaposlenih u javnom sektoru obuhvaćena su i javna preduzeća, koja posluju na tržištu i čiji zaposleni ne dobijaju platu iz budžeta.
To je izjavila Ružica Stamenković iz Agencije za privredne registre i navela da smatra da je tu cifru ipak trebalo „raslojiti i jasno reći šta je tu prosveta, policija, vojska, a šta su javna preduzeća koja posluju na tržištu“ i čiji zaposleni ne primaju platu iz budžeta iako se iz budžeta pokrivaju njihovi eventualni gubici.
„Generalno imam primedbu na podatak koji je iznelo Ministarstvo finansija da u državnom sektoru radi 780.000 ljudi, jer su tim podatkom obuhvaćena i javna preduzeća koja posluju na tržištu i čiji zaposleni ne dobijaju platu iz budžeta“, odgovorila je Stamenkovićeva na konferenciji za novinare.
Sa druge strane, na istoj konferenciji je podacima o broju zaposlenih u javnom sektoru stavljena primedba da ne obuhvataju čak 104 kćerke firme koje su formirala preduzeća u restrukturiranju. Te bi brojke mogle da budu još poraznije, a Stamenkovićeva je rekla da će i ti podaci biti analizirani sa analizom konsolidovanih finansijskih izveštaja ovih preduzeća.
List Danas navodi da je nedavno od od Ministarstva finansija zatražio objašnjenje o tome šta je cifrom od 780.000 zaposlenih obuhvaćeno i da li je, na primer, obuhvaćen Telekom?
Odgovoreno je da je tom cifrom obuhvaćeno sve što je definisano članom 93a Zakona o budžetskom sistemu i da je obuhvaćen i Telekom.
Prema članu 93a, na koji je Danas uputilo Ministarstvo finansija u registar zaposlenih, izabranih i angažovanih lica u državnom sektoru uključeni su: direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti izuzev Vojno-bezbednosne agencije, Vojno obaveštajne agencije i BIA i njenog indirektnog korisnika.
Uključene su i organizacije za obavezno socijalno osiguranje i korisnici sredstava tih organizacija, ali su uključena i javna preduzeća osnovana od strane Republike Srbije odnosno lokalnih vlasti, kao i pravna lica koja su osnovala ta javna preduzeća, ali i pravna lica u kojima Republika Srbija odnosno lokalne vlasti imaju direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50 odsto kapitala i više od 50 odsto glasova u organima upravljanja, kao i agencije i organi na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama ili su kontrolisani od strane države.
Inače, 510 javnih preduzeća u Republici Srbiji i prošle je godine poslovalo sa gubitkom, koji je iznosio 51 milijardu dinara i bio za 2,2 puta veći od ukupnog neto gubitka cele privrede. Broj zaposlenih u javnim preduzećima povećan za 1.248 i iznosio je 98.182 radnika.
Pojedinačno gledano, i među javnim preduzećima i u celoj privredi najveći gubitak je prošle godine imao Srbijagas (50 milijardi dinara), a najveću dobit NIS (52 milijarde dinara).
