Kod uvezenih automobila u Srbiji duplo veća verovatnoća vraćene kilometraže

Studija koju je sprovela kompanija za podatke o automobilima carVertical pokazuje da bi kupci automobila u Srbiji trebalo da budu posebno obazrivi – kod vozila uvezenih iz inostranstva postoji dvostruko veća verovatnoća da je kilometar sat vraćen. Anketa kompanije carVertical sprovedena u celoj Evropi utvrdila je da 75 odsto vozača brinu skriveni problemi, a kako više od trećine (35%) vozača kaže da su u prošlosti bili prevareni, ti strahovi su opravdani.

Nakon analize svih izveštaja o istoriji vozila koja su kupili korisnici usluga kompanije carVertical u Srbiji od septembra 2024. do avgusta 2025, utvrđeno je da je 4,1 odsto svih proverenih vozila imalo vraćenu kilometražu. Međutim, sveukupna statistika ne odražava u potpunosti stvarnu razmeru prevare sa vraćanjem kilometraže.

Od uvezenih automobila, 4,6 odsto njih je imalo izmenjenu kilometražu, dok je kod automobila koji su korišćeni samo u Srbiji to bilo samo 2,3 odsto. Dakle, kod kupovine uvezenog vozila, verovatnoća da dobijete vraćeni kilometar sat dvostruko je veća, navodi se u istraživanju.

Pored toga, anketa kompanije carVertical koja je obuhvatila više od 10.000 vozača širom Evrope otkrila je da 46,3 odsto kupaca automobila uopšte ne veruje prodavcima polovnih automobila. Mnogi kupci su bili prevareni u prošlosti, i zato je kupovina polovnog automobila često izvor stresa.

Zbog činjenice da evidencija kilometraže, istorija saobraćajnih nezgoda i drugi važni podaci o vozilu ostaju u zemljama iz kojih se vozila uvoze, neki prodavci i saloni možda nisu ni svesni da je kilometraža auta koji prodaju izmenjena ili da je auto učestvovao u velikoj saobraćajnoj nesreći.

„Različite zemlje imaju različite zakone u vezi sa menjanjem kilometar sata, što otežava međunarodnu kontrolu te vrste prevare. Budući da zemlje ne razmenjuju evidenciju o istoriji vozila, istorija automobila počinje od nule od trenutka njegovog uvoza. Zbog toga je rizik od kupovine automobila sa vraćenom kilometražom uvek nekoliko puta veći kada se bira uvezeni model“, objašnjava automobilski stručnjak kompanije carVertical Matas Buzelis.

Više od tri četvrtine proverenih automobila u Srbiji je uvezeno

Razmera uvoza širom Evrope razlikuje se u znatnoj meri. Najveći broj uvezenih automobila može se naći u Letoniji, Litvaniji, Srbiji i Ukrajini. Od svih automobila koji su provereni na platformi carVertical u Srbiji, 76,6 odsto je uvezeno iz inostranstva a 23,4 odsto je voženo u zemlji.

Što se više automobila uvozi u zemlju, to su veći izgledi za kupovinu vozila sa skrivenim problemima.

„Automobili se obično prebacuju iz zapadne Evrope u istočnu i centralnu Evropu. Ta vozila često dolaze posle saobraćajnih nesreća ili sa vraćenom kilometražom. To što automobil dolazi iz Nemačke, Francuske ili neke druge zemlje ne znači automatski da je u dobrom stanju. Svaki automobil ima svoju priču, a nisu sve priče lepe“, kaže Buzelis.

Stvarna cena nedostatka podataka: 35 odsto kupaca kaže da su bili prevareni

Ako je automobil korišćen u jednoj zemlji od trenutka proizvodnje, lokalni organi obično imaju obilje podataka o njegovoj istoriji. Ali, kada je vozilo uvezeno, evidencija njegove istorije ne „putuje“ uvek sa njim.

Od učesnika ankete u Evropi, 83,2 odsto njih smatra da bi trebalo da kupci imaju pristup podacima o istoriji vozila, a 61,5 odsto učesnika je reklo da podržavaju deljenje podataka koji ne spadaju u osetljive da bi se to postiglo.

Iako neke evropske zemlje smatraju broj šasije ličnom informacijom, naša anketa pokazuje da, kada se saberu oni koji su odgovorili da su „saglasni“ i „potpuno saglasni“, više od 70 odsto učesnika ankete ne misli da broj šasije treba smatrati osetljivom informacijom, što pokazuje da veruju da njegovo otkrivanje ne predstavlja rizik po privatnost.

Istraživanje kompanije carVertical pokazuje da su nepošteni prodavci prevarili 35 odsto vozača koji su kupili auto sa vraćenom kilometražom ili skrivenim neispravnostima. Veća transparentnost u podacima o vozilima smanjila bi učestalost prevara u unela toliko potrebnu jasnoću na evropsko tržište polovnjaka.

Radnike „Vino Župa“ sačekale zaostale plate i neoverene zdravstvene knjižice- objašnjenja tražili pred fabrikom