Najveća ruska banka Sberbanka zainteresovana je za kupovinu jedne velike banke u Srbiji.
Prema saznanjima ovog lista, u igri su italijanska Inteza i domaća Komercijalna, vodeće banke u Srbiji sa oko 600 ekspozitura i filijala i više od 6.000 zaposlenih. Iz Inteze, međutim, demantuju kontakte.
Ruska banka, prema pisanju „Novosti“, želi da se što više proširi na tržište naše zemlje i intenzivno otvara nove filijale kako u Beogradu, tako i ostalim gradovima i mestima u Srbiji.
Sberbanka je u Srbiju došla prošle godine kupovinom austrijske Folksbanke.
Ova banka spremna je na velika ulaganja u Srbiji, sa posebnim akcentom na saradnji sa velikim privatnim kompanijama i javnim preduzećima. Zbog toga bi želela da preuzme i jednu veliku banku na našem tržištu.
Što se tiče Komercijalne banke, ona je i dalje u većinskom državnom vlasništvu, sa učešćem od 42,59 odsto, dok Evropska banka za obnovu i razvoj ima u njoj udeo od 25 odsto.
Do sada se u više navrata pominjalo da će ova najveća domaća banka završiti u rukama neke strane, ali posle prošlogodišnje dokapitalizacije od 100 miliona evra koliko je država uložila rečeno je da je stavljen moratorijum na prodaju u trajanju od pet godina.
Za Komercijalnu banku do sada je postojao stav s jedne strane da treba da bude prodata i da dobije titulara, dok su drugi smatrali da je Srbiji neophodna jedna jaka domaća banka.
Druga banka koja je, kako nezvanično saznaju „Novosti“, u igri da se nađe pod okriljem najveće ruske banke jeste italijanska Inteza.
Međutim iz Inteze su demantovali da pregovaraju sa Rusima oko prodaje ove finansijske institucije.
Sberbanka raspolaže kapitalom od 876 milijardi evra, zapošljava 245.000 ljudi i njene usluge koristi više od 70 miliona klijenata.
Osnivač ove banke je Banka Rusije i njen vlasnik sa 50 odsto plus jedne akcije sa pravom glasa.
Nema dovoljno interesovanja koliko bih volela da bude, ali mi je nadu vratio jedan nedavni događaj iz knjižare. Dečak, desetak godina je ušao sa mamom, kulturno pozdravio radnicu i upitao za knjigu „Moj savršeni svet“. Čekajući da mama plati, nestrpljivo je listao knjigu. Poskočio, poljubio svoju majku, zahvalio se i istrčao iz radnje. Kroz izlog sam videla da je skočio od sreće. Verovatno je baš imao želju za tu knjigu. To me je podsetilo kada sam na kraju školske godine, kao odličan učenik sa svim peticama od nastavničkog veća dobila knjigu Ljubivoja Ršumovića „Dete sa sedam jezika“. Tokom celog tog leta sam čitala pesmice i učila ih napamet ,a te iste pesmice sada pevušim svom sinu kao uspavanke, a tako je i počela moja ljubav ka književnosti. Uzdajmo se u to da na mladima svet ostaje. 🙂